Циљ сваког, назовимо, супер хероја је да искористи таленат/моћ од Бога му дат и да спаси што више људи. Свакако да је изнад свих Господ, који је од вечне смрти спасио све људе свих времена, не убивши ниједног, осим што је дао сопствени живот. То може само Бог.
А ми остали, са оним што нам је дато, можемо спасавати или пак уништавати људе око себе. Да ли смо у животу позитивац или негативац зависи од нас самих и борбе коју прво водимо са самим собом.
Свако ко крене путем супер хероја, а има их доста: родитељ, рођак, пријатељ, полицајац, доктор, адвокат, пекар итд. мора да зна да је пут хероја веома тежак и усамљен. То је знала и Милунка Савић и многи други хероји нашег времена. Спасаваћеш људе и због тога ти неће бити захвални, већ ће ти завидети, мрзети те и повређивати, а ако им се укаже прилика и убити те. Тако је прошао највећи и најсавршенији, Господ Исус Христос.
Кад те пак убију онда ће те оплакивати и подићи ти споменик и признати дела и за које ниси био заслужан.
То је цена кад ти штрчи глава!
За разлику од Запада, који има неке измишљене супер хероје, ми имамо пун календар светаца који су свој живот посветили другима и Богу, страдали и отишли у вечну славу. Њих ових дана славимо као своје хероје, узоре и заштитнике.
Шта ми ту можемо? Можемо да им личимо!
Да се боримо против зла у сваком облику, свако на свом месту, где је постављен, да не дозволимо да зло, сујета, завист и горчина овога света – који у злу лежи – уђе у нас, јер је тад битка изгубљена а зло је добило још једног негативца који мисли да „Богу службу чини“. Да, баш тако, негативци су убеђени да раде добре ствари и оно што други не могу или не смеју. Њихова прелест и гордост је огромна и борба добра и зла се баш води на том нивоу.
Нека би нам Господ дао снаге да се одупремо злу у себи, па да успут још понеког спасемо – не бисмо ли тако и ми имали удео у вечној слави супер хероја које свет не победи!
