Почетна

Ко је отац Предраг Поповић?

Духовни текстови

Новости и обавештења

Беседе

Донације

Ко је отац Предраг Поповић?

“Да би се деловало на срце, од срца треба говорити. Уста говоре од вишка срца. И због тога онај ко је испуњен вером и љубављу може да има уста и премудрост, којој се не могу противити срца оних који слушају проповед…“

(Свети Инокентије Венијаминов)

Предраг Поповић (свештеник Српске православне цркве, ожењен Иваном, отац Теодоре, Петра и Павла), од оца Душка и мајке Смиљане, рођен је 23. децембра 1983. године у Славонском Броду, где је и започео основно школовање. Ратна дешавања почетком деведесетих година приморавају његову породицу на пресељење у Врњачку Бању, где похађа основну школу „Попински борци“. Средњошколско образовање стиче у краљевачкој електротехничкој школи „Никола Тесла“, а након тога уписује Богословски факултет у Београду, где дипломира на предмету Пастирска психологија, код владике Порфирија, на тему „Самољубље у духовном и душевном животу“.

Најпре је као вероучитељ службовао у школи „Попински борци“, потом у ОШ „Академик Радомир Лукић“ у Милошевцу, да би, пошто га је епископ пожаревачко-браничевски Игнатије 16. октобра 2011. рукоположио у чин ђакона – прешао у Свилајнац. Тамо је радио као катихета у средњој пољопривредно-ветеринарској школи са домом ученика (где је оформио кабинет за верску наставу и организовао такмичење за ученике који су у великом броју похађали овај предмет), а уједно био и координатор верске наставе.

У чин јереја бива рукоположен 29. јула 2012. године, а три дана касније, по благослову владике Игнатија долази у своју прву парохију, Ракинац са Радовањем (општина Велика Плана).Током безмало шестогодишњег службовања, у овим насељима отац Предраг је оставио дубок траг. Захваљујући његовим великим личним напорима и харизми, уз помоћ житеља Радовања, фирми и приватних дародаваца, у обновљеном парохијском дому у спомен комплексу Радовањски луг заживео је Музеј вожда Карађорђа, вође Првог српског устанка и родоначелника династије Карађорђевића.

Свечаном отварању поставке многобројних екпоната (12. августа 2014.) – докумената, војничких униформи и оружја (међу којим је и велики топ из 1808. године) из времена Првог српског устанка, репарираног Карађорђевог портрета у природној величини (рад Паје Јовановића), којом је обележена и стогодишњици од избијања Првог светског рата, присуствовале су бројне званице, међу којима и чланови Крунског савета, владика Игнатије, представници републичке и локалне власти, верни народ.

Том приликом, отац Предраг је уведен у Суверени Војни Витешки Ред Змаја , који је под покровитељством принца Владимира Карађорђевића.У поменутом комплексу, поводом 200 година од убиства Великог Вожда, 2017. године је на очеву иницијативу уз залагање локалне самоуправе асфалтиран прилазни пут, реконструисана расвета и направљени тоалети.

Опсежни радови изведени су и на парохији у Ракинцу: око цркве је урађен дренажни канал са стазом; постављене су бехатон плоче у целој порти и избетонирани и поплочани прилази; замењена столарија у црквеној сали и дому (који је прикључен на водоводну мрежу); комплетно реновиран свештенички стан и проширена, сређена и опремљена црквена сала и кухиња; срушен пољски клозет и направљен тоалет; уређено осветљење у, и ван објеката; средствима републичког буџета је обновљен споменик погинулим мештанима у Првом светском рату; у капели Васкрслог Лазара уведена вода и урађена чесма (фотографије које показују затечено и стање након опсежних радова можете погледати у галерији испод текста)…

Првог маја 2018. отац Предраг долази у Велику Плану, где служи при цркви Светих апостола Вартоломеја и Варнаве, а бива постављен и за старешину цркве Васкрсења Светог Лазара Четвородневника, при капели на градском гробљу.Уз свакодневне обавезе у парохији и цркви, овај свештеник неуморно ради и на својој плантажи малина, а уз ангажовање целе породице, уз Божију милост успева да за кратко време подигне и засад боровница, на површини од три ипо хектара, стижући уз све то да се посвети и пчелама, које гаји на Хомољу.

Препознавши Бога Живога као једину истину још у детињству, тежећи ка вредностима које међу његовим вршњацима често нису биле разабране, већ као средњошколац, осујетио је планове секте која је у Врњачкој Бањи плела своју мрежу са тенденцијом ширења по целој Србији. Децу која су се ухватила у замку ове верске секте превео је у Цркву, а неколицина од њих сад су на путу да буду свештеници, пошто су већ завршили теолошки факултет и предају веронауку.Узрастајући у Богу, учио је из бројних искушења која му је живот доносио, а богомдан говорнички дар све надахнутије користио за проповедање јеванђељске истине, све са намером да пробуди и побуди у људима веру и љубав ка Господу.

Тако, у жељи да бисере које њима даје поделе са другима, на самом измаку 2019, са његовим благословом, његова духовна чеда започињу мисионарење путем интернета – објављујући изговорене беседе посредством јутјуб канала ОТАЦ ПРЕДРАГ ПОПОВИЋ.

Божјом промишљу, у фебруару 2020. године, на позив Светог Василија, а са благословом свога владике Игнатија, отац Предраг са двојицом парохијана креће на ходољубље пут Острога пешке од Пожаревца – како би дао подршку браћи и сестрама у Црној Гори у одбрани светиња, и како би измолио Острошког Чудотворца да васкрсне и српски народ у Србији.

Двонедељни ход у молитви обележен је служењем Литургија у светињама, предвођењем литије од тридесет хиљада људи у Бијелом Пољу, говором испред Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици, сусретима са људима, и, пред кивотом Светога владике Василија изнетим вапајем за спас српскога рода.

Одлучан да семе пробуђене вере и у Србији плода донесе, отац Предраг предводио је ксни ход од храма Светих апостола Вартоломеја и Варнаве у Великој Плани до манастира Копорин – из недеље у недељу- од празника Силаска Светог Духа на апостоле, све до момента када је диктаторски режим у Црној Гори поклекнуо под вољом народа.

Од искрености његових речи, љубави коју животом својим сведочи, и снаге исповедања имена Господњег, бројна су срца затреперила, па је све израженија бивала и потреба многих за речима које из дубине душе долазе и руше темеље од незнања саздане, распршују мржњу, одгоне стрепњу, дају одговоре и наду, пројављују Истину и Живот.