Не секирам се за будућност већ се за њу борим. Свом љубављу својом и ја мали покушавам да утиснем ветар промене у срца оних који за мном остају. Мали сам ја да било шта мењам осим за почетак себе и то док сам жив, а онда и оне које ми Бог даде. Ја ето мало бацих дубље мреже, што рече апостол Павле мало се више потрудих, и то је све. Али нисам позван да паметујем иако то од мене неки очекују. Нисам позван ни да се свађам а ни да етикетирам, иако се и то очекује. Ја сам прашина која хода захваљујући милости Божијој и мени је дато само да волим и да се за те исте молим да се и на другој страни сви видимо…

Ето, дато нам је тачно толико колико и малом детету. Да волимо.. Па ни то бедни не умемо..

Него деци загорчамо живот својим болесним извитопереностима, учењима и погледима на свет. Ми управо са тим што не волимо уносимо зло у овај свет. Тиме што не волимо чинимо да зло буде веће и са више лица. Тиме што не волимо ширимо заразе разних стања на наша поколења, она која за нама остају..

Кад причам људима да промена мора да потекне од човека они неће да слушају па пробавају такви да промене свет. Реткима успе.  Али кад тако никакав човек крене да мења свет ето нам никаквог света… А ви се децо снађите у заоставштини прљавих и неснађених душа..

Но, ви за које још има времена, мењајте се. Учите да волите. А то можете тек кад се покајете и опростите. Онда постајете део здравог тела овог света. Престајете да постојите на начин на који постоје они који вас угњетавају и трују. Начин који је погубан за овај свет који свакако иде према своме крају и поновном успостављању ствари..

Нека нас Господ води да нашиј деци не оставимо много разлога да мрзе него да воле и буду вољени. Ако не од света онда од Господа сигурно.