Од силне секирације око еуропрајда! Насекирасмо једни друге само тако и покривисмо секире. Поделисмо се у сто табора па заборависмо и дела и недела. Дела честитих и храбрих одоше у заборав јер је неко рекао да се тај није огласио кад су они сматрали да треба. Ето колико нам је требало да разапнемо оне које волимо. Ето како је и Христос распет на крст само пар дана након што је васкрсао Лазара. Заборави народ сва чуда његова и све речи његове. Недела злих такође нестадоше преко ноћи јер су оценили шта и кад треба рећи иако иза тих речи делима не стоје.
Хероји раде и ћуте тајно, а кад се исцрпе сва средства тог рада онда се са Божијим благословом лако и брзо диже устанак! Јер је Господ рекао да се тајно опомену прво насамо а онда уз сведоке, па ако то не помаже да се изобличе пред Црквом. Нема код нас преговора ни договора, а ни поверења. Одмах оружје.
Верујте да ће бити оних којима неће бити драго кад се откаже еуропрајд! Јер су хтели крв и мач. Таквих се чувајте! Крију своје очњаке иза тањира од поврћа. Верујем да исти ти који нам намећу ту агресивну параду у времену које је веома тешко за нашу земљу и наше Косово и Метохију, плаћају и хушкају народ против онога што једино вреди и оних који маре за свој народ. Маске су то демонске!
Но, брине ме то наше брзо заборављање доброг и лошег. Таквима се лако манипулише! Не заборавите никад шта нам је неко чинио. Наспрам тога ћете проценити њихове намере и тако ћете познати истину.
Нажалост, трчао је наш народ за многим издајицама нашег рода који су глумили хероје и без покрића се тукли у прса, па сад живе у страху од поновне издаје. Но, “где је страх ту вере нема” (Свети Јован Златоусти). И народ сам каже да не верује ником. Осим Богу – којег не познаје, због ког не пости, не иде у цркву итд.
Дакле, верујемо само у идеју бога какав нама одговара. Чак се и у Светом Писму траже цитати који ће оправдати наше поступке, а на остало се жмури. Безверан народ је безбожан народ, једнак демоноликој руљи. А најбољи показатељ тога су расколи и јереси. Кад је Литургија без народа, а на интернету воде битке, онда знајте да је епидемија маловерја настала.
Молимо се Господу да нас све уразуми и прене пре но што нашој деци уништимо све!
Oče, kakav stav je ispravno zauzeti u vezi ove teme? Ako smo svi isti pred Gospodom, ako ne treba osuđivati, ako je svaki čovek moj brat ili sestra u Hristu – gde povući liniju i zašto,kako se postaviti?
Sestro Milena, Ja sam nasla odgovor na vase( moje )pitanje. Volimo sve ljude, svih rasa, vera , invaliditeta i seksualnih i neseksualnih (ne)potreba… volimo ih, rasudjujmo i pokusajmo pokazati svoju najbolju stranu! Porodica je celija opstanka, ali iz iste te porodice nastaje sve ovo protiv cega se danas borimo! Mozda je ovoga uvek bilo, samo se o tome nije pricalo. Nazalost, zatajila je ljubav, obrazovanie, majcinstvo, razumnost… Moramo sada da se borimo za ono sto nam pripada, a sami smo ga sebi oduzeli. Vidimo se na litiji da se preispitamo svi.
Bože kad se setim prvih gej parada, poznanika koji su ih mrzeli, sećam se kako ni tada nisu postili veliki Srbi. Uvek sve na silu. Ako možemo da ih uplaşimo, pa da odu, a mi na miru da se valjamo u domaćem blatu, prevara, pijanstva itd. Nisu otišli. Onda se setim tihe plemićke hrabrosti običnih ljudi u susretu sa mogućom pogibijom za vreme rata. Čudan, predivan i užasan narod. Bože spasi.