„А земља се поквари пред Богом и напуни се безакоња. И погледа Бог на земљу, а она беше покварена, јер свако тело поквари пут свој на земљи“ (прва књига Мојсијева).

Од рајског стања до пакленог. Док је човек био са Богом био је у рају, кад је човек окренуо леђа Богу дошао је у пакао. У паклу тело своје предаде нагонима. Шта пожеле то и уради. Зло, блуд и разврат је харао на земљи. И Бог реши да ту прљавштину грешника спере у канализацију (ад/пакао), ал сажали се на праведног Ноја и његову породицу. Дао им је подвиг искупљења тј. барку, показујући тиме да се човек не спасава као јединка већ као целокупна творевина и заједница јер природа не треба да испашта због друштва, а нажалост већ испашта. Природа и друштво живе заједно и умиру заједно.
Но, ето… Ноје, решен да свет преживи, узе на своју кичму терет Цркве/заједнице/барке/породице спасења и оствари све то. Бог као символ мира постави дугу на небо.

Тако смо ми учили и читали. Увек смо са усхићењем гледали дугу на небу, све док се синови и кћери препотопног стања нису повратили из рода Нојевог. Семе корова је претекло у броду/житници света. Намножило се, а као свој симбол, као ругање Богу и човеку, узели су ни мање ни виши него дугу. Управо симбол помирења неба и земље и рестартовања система кроз покајање због многогрешности. Овај потез тих људи данашњице није случајан већ намеран, и то у намери изругивања Богу. Као да кажу ето нас Боже опет на земљи, а ти си дао реч да нећеш више тако истребљивати народ и то кроз симбол дуге коју Ти ми узимамо као симбол греха којим се поносимо (прајд-понос). Ту дугу која је означавала крај киша и подсећала народ на препотопно стање и шта се све десило ми ћемо згадити деци новог Старог завета, и не можеш нам ништа, као да то говоре. Зато, ако Бог реши да за време ваше шетње пусти кишу то ће бити подсећање на тај догађај и опомена свима нама…

Али та демонизација Божије речи се не завршава ту. Каже се да су синови Божији ходили земљом узимајући кћери које су хтели и да је било дивова на земљи и да су од њих се рађали другачији људи. Реч див у преводу значи и зао дух, ђаво такође, од турске речи “дие”. Неки теолози су тумачили да су неки демони хтели да униште човека као савршену креацију Божију и да су општили са женама покушавајући тиме да покваре род човечански. Али у изворном тумачењу стоји да су дивови били самопрокламовани велможници који су тражили право прве брачне ноћи, као и код нас у Србији за време турског ропства. Управо због тог скрнављења брака као заједнице љубави Бог је пустио потоп. Дакле, због греха блуда и разврата.

Но та мисија ђавола да сатре људски род се није променила ни данас нити ће до Страшног суда Христовог. Његов циљ, кад уђе у човека, је да га убије. Демон мора паклу поднети жртву и не сме се враћати у пакао без ње. Зато Господ разговара са демонима који га моле да их не тера у пакао без жртве и Он им дозвољава да иду у свиње које они потом убијају. Тиме Бог показује да воли и њих као своју децу, али не и да воли шта они чине. Тиме показује и нама пут да треба да се гадимо дела демонских али не и лика човечијег јер је то и лик Божији по којем нас је створио. Но приметићете и сами како се ликови људи мењају и личе на господаре којима служе.

Какви су мени људи све долазили који су обузети демонском силом… Демонолики по изгледу и понашању демона који их је опсео. А као потврда речи Јеванђеља о демонима и свињама, рећи ћу вам да сам приликом једног егзорцизма демоне именом Божијим истерао у животиње у манастиру Копорин. То вече био је покољ. У затвореном и ограђеном простору где су се чувале животиње: лабудови, зечеви, патке итд. настао је масакр. Раскомадана тела животиња на све стране. Полиција је направила записник и сами су се чудили шта се десило а да при том животиње нису поједене. Преживео је само један зека који је и сад пуштен по порти. Дакле, Јеванђеоска прича није бајка већ истина која се потврђује и даље кроз време.
Но, ово вам казујем да бих вам показао намере Сатане да узме човеку живот и пород његов. Да, добро сте чули, пород! И даље наставља своју мисију да пород сатре.
Једном ми је долазила девојка из Подгорице коју су послали са Острога. Приликом молитве истеривања ђавола он је проговорио из ње рекавши да је већ убио њеног брата и сестру и да је остало још њу да убије. Касније у разговору са њом схватили смо да се ради о два спонтана побачаја њене мајке пре њеног рођења.

Дакле, мисија уништавања живота и рођења реце је и даље актуелна, а рекло би се да је никад заступљенија и актуелнија. Можете видети лице многоликог у сваком самоубиству, абортусу, легализованој еутаназији у иностранству, сексуалним извитопереностима са животињама, мртвима, у прељубама, у наркоманима и свим осталим зависницима порока и блуда. То је његов потпис свуда по земљи. Дакле, све што је јалово то је од ђавола “благословено”! Мужеложништво, како свети апостол Павле то назива (истополништво), је такође јалово где се буди и показује потпис пакла. Такав живот је недостојан Царства небеског што подвлачи апостол Павле, наводећи да и остали блудници, прељубници, рукоблудници итд. неће ући у рај. А то доказује и статистика која каже да су одмах иза ратних ветерана (који су прошли кроз пакао рата који је исисао животну енергију из њих), по броју самоубистава управо чланови лгбт покрета. Самоубиство – потпис Сатане лично. Шта нам они то нуде? На крају крајева самоубиство!

У тој јаловости без порода види се деловање Сатане. Ништа мање није ни у стерилитету који влада у свету. Немали број младих људи не може да има децу. А и кад остану жене у благословеном стању, велика је мука да се то дете одржи и роди. Уз помоћ својих слуга медицина је постала легализована кољачница нерођене деце и ковачница отрова стерилитета који хара планетом. Из тих разлога, а из воље да се остваре као родитељи, људи иду на вештачку оплодњу где се оплоди и више него што је потребно а остало се користи, препродаје или уништава. Скоро сам прочитао и незваничан податак да су у највећем броју поседници тих клиника за вештачку оплодњу и муштерије управо чланови лгбт покрета који на тај начин долазе до деце. А искрено, ми не можемо ни замислити колико то далеко иде јер су неки интервјуи са познатим личностима открили да одређене групације људи узгајају децу и да их једу. У Кини имате меније са фетусом, на вама је само да изаберете хоћете похован или на роштиљу или можда куван фетус/дете!

Пакао не жали ресурсе да дође до свог циља, а то је не само смањење људског рода већ и коначно истребљење. Пакао има грана колико хоћете и сад се примио и ушао у једну веома опасну зону, а то је политика. Ту кад уђе – ту је крај свима. То се види по земљама где је то све дозвољено. Види се стопа смрти у односу на рађање. Стопа самоубистава, депресије, анксиозности, психичких поремећаја, психосоматских оболења и свих оних болесних стања душе и тела због недостатка животне снаге тј. Духа Светога.
А на све то горе речено ми који и даље сматрамо себе за Божију децу подижемо то што претекне без помоћи Бога. Не идемо у цркву, не венчава се народ, не крштава се, не причешћује се, не освећују куће, пљују старешине своје, “једу” једни друге и оговарају, не причају са браћом и сестрама својим, не уписују децу на веронауку…

Па како мислите да се ми изборимо са толико организованим сложно стрпљивим планом пакла? Како и чиме да га победимо? Мислите ако не буде лгбт шетње  да смо победили? Размислите поново. Далеко смо ми од таквог устројства и стрпљења и поверења у Бога.

Та парада је ругање Богу и поштеном свету којем се већ годинама преко телевизије и ријалити програма испире мозак. Сад и улазак у школе и програм у школи да је у реду бити такав (јалов).
А људи, читајући текстове, па и овај, испуне се мржњом и жељом да се обрачунају са агентима блуда, али опет на погрешан начин.
Знате ли како су почеле литије у Црној Гори? Тако што је народ по доношењу тог срамног закона кренуо у цркву и напунио храмове. Онда је митрополит наредио служење молебана па тек онда литије. Нису људи протестовали испред митрополије и вређали митрополита већ напунили храмове. Наш одговор на ово зло мора бити позив Богу у помоћ. Да нам Бог помогне у овом злом часу, јер само Он то може победити. Ако ми узмемо оружје у своје руке онда је пакао добио нове сараднике! Па ајде и да се то уради, кога би напали са оружјем? Оне што шетају?! Па неко их је послао ту! Њихови господари ће и даље живети, а и да побијемо све оне који су зли, како је некад било потопом, чим први отпадне од Бога има да се роди у њему нови “див” и син пакла.

Корен сваког греха је отпадништво од Бога. Како не разумете?! Па цртам вам већ годинама. Што ја никакав, него и највећи светитељи!
Кад у нама више нема зла, него има доброг, пакао је немоћан. Сад је моћан јер је много греха. Може да бира како ће деловати и преко кога. Свако ко има и мало мржње у срцу своме он је потенцијални агент пакла без обзира иза које маске се крије. Ако би цео свет ишао у Цркву и причешћивао се и исповедао и постио – где би зло нашло уточиште? Из такве Цркве би излазили нови побожни доктори који би стварали нову медицину, нови побожни адвокати и судије који би мењали људске законе, нови побожни полицајци и војници који би бранили по Богу а не по наредби, нови побожни политичари који би се борили за живот и част а не џеп и славу, нови побожни свештеници који би својим позивом скупљали стадо а не шишали и продавали вуну и месо црквеним комерцијалама, нови побожни професори који би о Богу причали, нови побожни мајстори који би храмове подизали… Да не набрајам даље. Схватили сте, надам се. Дакле, лоше гране нашег друштва произилазе из народа. Ако је народ безбожан, беспостан, нецрквен, горд, депресиван, порочан, немилостив – шта очекивати од службеника који произилазе из таквог народа?!

Зар не видите да је Србија била у свом процвату и одупрела се кроз историју ооогромним опсадама само захваљујући вери у Бога. Од комунизма ми смо Бога бацили, попове, калуђере, владике и патријархе убијали на сваком кораку. Деца комунизма смо сви ми. И ако не задојимо своју децу Причешћем само ће бити горе. То вам је обећање а не пророштво. То је сигурно колико и да ће дан сутра осванути и ноћ вечерас пасти. Препород почиње из Олтара и то од стране наше деце. Деце Божије, а не деце комунизма. Ми смо генерација која ће морати да преломи.

Е сад, кад то све знате, размислите мало о мојој мисији! Шта вам стално говорим. Сад знате и зашто! Желим препород, али на прави начин. Не дозвољавам да неко управља Божијим стадом на било који начин који је погрешан, са било којим мотивом који је лични интерес, тј. да буде само Божији интерес.

Зато ако заиста желите да ваша и наша деца расту у другачијем свету од овога онда урадите нешто! Али праву ствар коју рекох: Покајте се, исповедите и крените у Цркву. Остало ће Бог преузети.
А ако мислите да ће неко доћи и све сам урадити и спасити народ од зла, уместо вас, ту се грдно варате. Па да сад дође Свети Јустин Поповић, Свети владика Николај Велимировић или сам Свети Василије Острошки, не би рекао ништа другачије од онога што је рекао Патријарх Порфирије у свом говору. Не би позивали на оружје већ на молитву и у Цркву, и били би подједнако тужни и забринути за свој народ. А да и не причам о малобројности и ове последње литије у односу на број становника, и да не рачунамо колико је нас дошло из унутрашњости и свештенства и народа и деце.

Вама што сте нам дугу узели поручујем да ћу вам тај барјак узети назад. За крађу ћете одговарати, али не мени нити било којем суду човечијем, већ оном коначном – Божијем. Позивам вас са љубављу на покајање и престанак промоције истополних бракова, и то не само у своје и име народа, нити само у Божије – већ и у име оних људи који су хомосексуалци и живе у Србији и у огромном проценту се не слажу са том вашом пропагандом, наводећи да ви још више правите јаз и мржњу вашим насиљем над нашим народом. Ви сте напали нас са жељом да нас понизите, тј. са злом намером. Нека сте. Слаби смо и заслужили смо, али ако иоле желите добро вашим истомишљеницима онда одустаните. Јер ћете ви отићи а они остати суочени са мржњом родитеља, сродника и целе нације. Но вама никад човек није ни био битан па макар је и ваш истомишљеник. Спремни сте жртвовати све само да се наругате Богу и поштењу, што су ваши чланови доказали облачећи се као свештеници, стављајући иконе и крстове где им није место и узимајући ту старозаветну дугу и скрнавећи је.

Нека вам се Бог смилује. А ако међу вама има иједан разуман/на нека одступи од тих замисли и направиће велики подвиг и корак према новом животу, Богу и покајању.

Као што рекох на почетку да је човек отишавши од Бога дошао до злог стања пакла, тако ће и његово враћање Богу бити поновно успостављање рајског стања и враћање сјаја новостарозаветне дуге, па нам тако смрт неће бити страшни суд већ само прелазак из једног иконично рајског стања у пуноћу Царства небеског.
Дођите браћо и сестре у Цркву јер вас позивам риком оног који риче у пустињи (Светог Јована Крститеља) говорећи: “Покајте се, јер се приближи Царство небеско!!!“