Враћам се синоћ са вечерње молитве и возим ка западу, као каубој што јаше у сутон…
Запљуснуло ме сунце које се налазило на крају улице. Џаба наочаре и сунцобран од аута кад човек не види куд вози.
Но, гледам тај призор и размишљам… Ево како ће изгледати смрт човека. Само ће бити бела светлост. Она светлост која је изродила све остале светлости. Она која не пече и не пали. Она која не гори већ орошава. Она најчистија и најизворнија. Јединородна која је постојала пре свих векова.
Па тако гледајући кроз тај рајски прозор невероватан призор, све ме бриге прођоше. Зашта се ја секирам кад ће све свакако проћи?! И извесно је да једино долази Бог. Све интезивније нас призива себи у животу док нас коначно овакав призор Њему не одведе. Онда ћемо клечати голи пред Њим у сузама за свим секирацијама пролазним, за лењости нашој служења Богу, за све грехе наше. Изговорићемо душом својом оне Петрове речи на Таворској гори: “Добро нам је овде бити!”
Еххх…
Верујте ми да ће тако бити. Веровали или не тако ће бити! Баш тако.
Не би волео да се људи тога сете тек кад то виде па да не прођу као апостол Тома. “Ево ти Томо стави прсте своје у ране моје па не буди више неверан него веран! Благо онима који не видеше а повероваше!”
Зато је Бог и поставио сва светила од којих живимо – да нас подсећају на Њега! На оно како јесте. Јел све како се показује на земљи тако и јесте и после земље.
Но људи не виде а гледају, не чују а слушају, не осете а пипају.
Уздахните дубоко… Бог вам и то даје.
Jako lepo receno i bas je tako, ta svetlost donosi mir i više nema briga, ni bola ničega. Samo jedan neverovatan mir. To sam ja doživela i osetila kada sam imala kliničku smrt na carskom rezu. Ali je ta lepota i mir kratko trajala, pošto su me brzo vratili nazad ali i taj kratak osecaj je bio prelep.
За све слава Богу.
баш лепе речи
Предиван текст
Бескрајно хвала и вечна Ти слава…
Господе Боже наш.
Амин.
п. с. БЛАГОСЛОВЕНИ да сте ми и Ти, наш добри Оче Предраже и сви Твоји најмилији.
И светлост и тама: и срећа и бол, – све је то дар Твој и на свему Ти хвала.
Слава Ти вјечна Господе.
…ja cujem buku stada
vidim u daljini grad…