Тако време тече док се камен хлади у мраку, да би га зора поново обасјала и угрејала.
А шта је човек но печена земља/цигла, која се по смрти охлади, док га нови дан поново не обасја.
Бог нам је оставио смернице које ми тумачимо погрешно. Како, драги моји, тумачити воду која тече према водопаду и човека у тој реци? Време свакоминутно истиче човеку. Али човек је силан, па мисли да може колико хоће..
Ево прошле недеље умре човек средњих година, напрасно, а није био крштен. Породица моли да се обави опело, али џаба. Он није крштен и самим тим није хришћанин. Његова је воља да цео живот проживи без Бога, поста, молитве, Литургије, исповести… А ето сад, да народ не би нешто лоше рекао, ваља поп да дође.
Тај исти народ се са њим подсмевао вери и посту. Утврђивали су у њему мисао да то није битно, и тако и они имају удела у паду његовом. Заиста вам кажем да сваки пут кад људима оговарате Цркву и одговарате их од поста, молитве и Литургије, ви сте апостол/посланик Сатанин.
Христос је рекао, као последњу проповед пред Вазнесење Његово: “Идите по целом свету и проповедајте Јеванђеље, ко поверује и крсти се биће спасен, а ко не поверује биће осуђен!” Ко год одговара друге од крштења и Јеванђеља он није Христов посланик већ посланик паклени, који људима управо говори да имају времена и да пад није близу.
Крстите се ако нисте. Крстите своје ако нисте. Гледајте да ту реч одржите и видећете како се свет одвија пред вама. Али молим вас, немојте се крштавати па на Литургију не ићи. Радије би пред Бога отишао какав сам него као лицемер.
Рећи ћу вам још о томе. А ви за сад још поразмислите о овоме. Чувајте се…
Слава Богу👍👍👍
Хвала од срца оче Пеђа
Bog Vam dao zdravlje..ziveli i svako dobro Vam zelimo
Слава Богу и хвала за све Амин ☦️☦️☦️🌞🌞🌞🌞🌞
Ко схвата тежину својих грехова,тај не обраћа пажњу на грехове друге особе.
Divno ste sve ovo rekli dragi oče Peđa. Kako ljude buditi, kako ih probuditi? I ja sama sam do svoje 40. bila nekrštena i ne znajući ništa o našoj veri pravoslavnoj, podsmevala se i odbacivala sve što sam čula na temu Boga. A onda se nešto (Neko!) desio u meni i evo sam , hvala Gospodu, već 23 godine sa njim na liturgiji, u mislima u razgovoru sa bližnjima… Sada se ja molim i brinem o mojim bližnjima kojima želim da prenesem i posvedočim Gospoda. Više mi uspeva kod onih koji mi nisu krvno bližnji. Teško je jer pitanje je kako ja svedočim i prenosim Hrista, a molim se da to bude na njihovo i moje spasenje… Onda se setim da je GOSPODU našem trebalo 40 godina da mene probudi i da ja krenem ka Njemu…
Poštovani Oče, mnogo su mi poučne i često kao šamar zbog svoje lične prošlosti doživljavam vaše pouke ali to mislim pozitivno!
Uvijek sam od malih nogu za velike praznike išla u crkvu kao djete kako sam se udala onda jedno vreme ćešće pa opet smanjila intenzitet.
Pre dvije godine se mnogo izdešavalo krenula sam redovno u crkvu i mnogo stvari se otvorilo i svi od sopstvene majke, dece itd. me prave ludom zašto idem u crkvu.
Kako da se prema tome odnosim?
Све ово што је написано треба да нам улије Божанску снагу и вољу да издржимо све тешкоће овог пролазног живота.