Бранко Јовановић, наш момак, Чачанин. Одслужује казну у затвору јер се неки мотоциклиста закуцао у њега и погинуо. Отишао сам да га обиђем на северу Америке, далеко од света. Да му учиним радост и да још мало дам себе овде нашим људима…

Почиње му дан молитвом, вежбама, послушањем и читањем књига. Производи плодове и гаји фазане. Храни се здравије него људи ван затвора. Моли се више него људи ван затвора. Срећнији је од многих ван затвора. Дођу њега да теше па на крају он теши њих.

То је доказ да је једина утеха наша у Господу па макар били и у затвору, а да без Бога ни ван затвора нећемо наћи утеху.

Бог је тај који ослобађа. Без Бога живот је робија. Без Бога свака нација, човек и свет су изгубљени. Са Богом сви су срећни и испуњени.

Каже ми да му највише недостаје Литургија и пита се како људи на слободи могу да живе без недељне Литургије.
Запитајмо се, браћо и сестре, да ли живимо слободно или смо на робији!
Даће Бог Бранко и ускоро се видимо на Литургији.

(Висконсин, САД, 19. новембар 2022.)