Отац је сејач који посеје семе и од њега род очекује. Он је тај који обликује и васпитава, даје начала и снагу младом изданку свом. Учи га вери тако што га благосиља и пред путир води. Учи га љубави тако што своја леђа за њега подмеће. Учи га нади тако што га храбри животом вечним.

Он је тај чија смрт дубоко погађа, а разговор са њим не престаје ни када тело земља узме. Речи очеве одзвањају у душама синова и кћери снажно попут лавине у пролеће. Његовим ранама тек постанемо разумни када ми за своју децу почнемо да крваримо.

Његов благослов нас прати пред врата раја, а клетва гура у адове канџе. Снага очевог погледа мери се олујама и громовима, а у исто време подстиче дете на ревност у жељи да се отац њиме поноси.

Многи касно зажале што са оцем нису чешће мудровали. Очеви, будите свесни да сте иконе Христа Господа, који је глава телу као и ви главе свом „чопору”. Требало би да будете свесни своје одговорности јер сте ви њу тражили.

А и ви, пастири апостолски који мантије носите, трудите се да се ваша деца духовна вас не застиде. Не треба да им угађате и пријатељи будете, ви сте главе и очеви, то им нико други бити не може! Молите се за њих и сузе лијте, јер је то Очево!

Нека вас благослов Оца над свим очевима чува и да снаге да не подлегнете свету док су вам деца још зелена. Срећан и благословен Дан очева.

Ваш брат по очинству и духовности…