Kада сте икону мајке Божије видели задњи пут у јави?

Сваки пут је гледам кад видим мајку како држи своје дете, како га мази, доји, повија и чува од камена и времена.

Од девојчице себичне, после порођаја настаје она која жели само да умре пре свог изданка. Њену срећу нико не може купити. Њена срећа је срећа детета њеног.

Ретке су куће у којима пре него што почнем да светим водицу и кажем: “Да се помолимо Богу и нашем светитељу за здравље душе и тела, мир у кући и душама и напредак у животу…”, да домаћица куће (а баке поготово), не дода: “Да Бог чува сву децу, па и нашу.”

То благосиљање деце је само мајкама познато. Хиљаду живота да живе, али без детета свог, преплакале би сваки од њих.

Иконе наше драге, све мајке дивне и честите, нека вас Мајка над Мајкама својом мајчинском љубављу греје и моли Бога нашега и Сина Свога да вас чува од свакога зла, болести и несреће.

Мајко Божија, пресвета Богородице, погледај са неба на твоје иконице које сијају као звездице, на ове твоје Србкињице које још мајке нису постале, па и њих благослови и дај им да осете најлепшу радост овога живота.

Ту радост којом је Бог окићен кад роди живот и ни од чега нешто створи. Па из љубави нашег Бога Оца, Сина и Светога Духа тако из љубави жене и човека да живот настане.

Нека чују ту најлепшу симфонију животну, тај плач новорођенчета. Нека сузе радоснице потеку и украсе њихово лице као бисерна роса што украшава најлепше цвеће овога света .

Дај ми да очима својим гледам те портале животне у којима два срца куцају заједно. А дај и нама мушкарцима реч, да их својом молитвом закрилимо и чувамо од свих, па и нас самих. Амин.

Нека сте ми живе, здраве и благословене.

(Отац Предраг свим мајкама, садашњим и будућим, као поклон за Материце.)