Човек је самосталан да би могао доносити зреле одлуке зарад заједнице у којој се налази. Зрелост се и мери одлукама.
То је разлика између зрелог човека и детета. Дете не одлучује за себе већ други то раде за њега. И први проблеми при одрастању настају када крену одлуке. Тада знамо да одрастамо. Настаје збуњеност. То је попут птице која треба да полети први пут и да крене у лов. Збуњена и уплашена…
Одлуке падају у току живота. Некад добре, некад лоше. Учимо се на основу нашег или туђег искуства. Некад, нажалост, не научимо, па кад гледајући у слику не увидимо разлику опет понављамо лекцију док нам не кликне.
Ово је много битно. Учење у животу и учење живота. Од тога зависи брзина напредовања према Богу. Ко пре баци запаљено одело илити врућ кромпир, више ће се сачувати за нове битке које следе. Учити и уочити некада значе исту ствар.
Дакле, одрастање је учење одлучивања или уочавање погрешних и правих избора. Зато је то самосталност, јер смо самостални да не само доносимо одлуке већ и сносимо последице за исте.
Ухапсе лопова, а он мени кука како су га ухватили и како му је тешко. Кажем му да је то његов избор који је изабрао и да је знао шта ће се десити кад га ухвате. Коцкао се и на крају га је коцка издала. Шта се сад жалиш? Сад трпи свој избор, а кад изађеш ти опет исто па се опет жали!
Дакле, самосталност је пут ка заједници и Богу кроз живот. Способност користи заједнице (породице) ради…
Улога родитеља, као самосталнијих, јесте да помогну детету да постане самостално. Узимање терета намењеног деци је чињење “медвеђе” услуге деци. Каже (не)мајка: “Није ми тешко…” Наравно, кад тај терет од пет килограма није теби намењен већ детету. Али “мајко”, како ће дете дићи 50 килограма живота кад си предходних 40 ти дигла уместо њега? Шта ће он кад тебе не буде више? Сломиће га живот!
Бог зна колико сам тога видео. А онда дођу и кажу: “Може ли оче нека молитва?”
Хоће ли то све променити? Хоће ли то искупити твоју небригу о детету? Да, баш тако, небригу!
Родитељ који брине за дете сам му ставља на леђа од детињства терет. Навикава га на крст и учи га да доноси одлуке и одговара за последице тих одлука. Учи га самосталности.
Е па, драги моји, тако Бог учи нас. Ставља тег, али само онај који можемо поднети. Не рачунам онај тег који ми сами себи стварамо и вучемо за собом цео живот не чистећи се…
Будимо родитељи као што је Бог нама родитељ и не секирајмо се за децу нашу. Кад плима дође они се неће удавити!!!
Hello there! This is my first visit to your blog! We are a team of volunteers and starting a new initiative in a community in the same niche.
Your blog provided us useful information to work on. You have done a outstanding job!
I go to see everyday a few blogs and websites to read articles or reviews, however
this blog offers quality based articles.