Па зар ви мислите да ја радим ишта данас за данас? За данас се јуче брине. А ако ћеш данас да радиш, сутра ћеш да береш.

Но, то сутра може да се отегне, па може да се деси да не обереш ти. Али, без бриге. Све што си ти произвео остаће на дрвету да га бере један од твојих потомака.

Ако си добро садио гледаћеш наврунучад како у тешко време добро беру. А ако си зло садио, гледаћеш како ти у добро време поколења зло кушају. Све што човек ради треба да зна да можда не ради за себе.

Но, ако данас ништа немате, почев од благослова па на даље, а ви не очајавајте. Јучерашњи дан је с разлогом иза нас. Нека га тамо. Иза, у прошлости.

А ви, гладујући данас, побрините се да сутра имате ви или пак неки ваши да беру бар понеки благослов љубави, вере и наде. Ти дарови који се трудом рађају и муком освештавају мудрост пројављују.

Знам ето једног који се још мало родио пре нешто више од две хиљаде година, јединородног од Оца рођеног пре свих векова. Тај БогоЧовек, коме ускоро славимо рођендан, муком, прогоном, издајом, смрћу је за нас Васкрсење сејао.

Тај нам је и затворене двери раја отворио јуче да би ми данас били растерећени од вечне смрти, али нам остављајући наше данас да би сутра били са Њим. Дао нам је све за рад што нам треба данас. Срце за љубав, колена за веру, руке за наду и све то у облику мудрости сместио у главу!

Шта нам је данас више од тога потребно за сутра?