Није ли страшно кад неко не зна своју сврху?
Јагње се радује кад га човек мази и храни. Мисли да га воли, а и не слути да га човек чува да би га заклао, одрао, извадио утробу и појео. Можда је и боље што не зна шта га чека!
Колико нас је окружено људима који нас теше и тапшу по рамену, а да не знамо да су нам крвни непријатељи с ножем у руци и намерни да нас повреде?
Треба мудрости и искуство претрпљеног рањавања да би човек знао да препозна лажне пријатеље и лажне пастире. Господ је рекао да прави пастир воли своје овце и кад вукови наиђу он се бори да их сачува, а најамник бежи видећи вука.
Кад наиђе невоља колико пријатеља нам остане, а колико њих се вешто изговарају? Буде ли поштеђено јагње кад пита онога ко га храни да га ослободи?!
Невоље у животу су нам потребне и да се разлуче пријатељи од вукова и крпеља. Од оних који су лажни ослонац у нашем животу. Није лако прихватити ову истину кад се открије. Зато Господа пустимо да нам буде пријатељ. Он нас једини неће издати нити ће дозволити да нас непријатељи победе на начине на које они мисле да могу. Он ће нам бити моћна заштита јер управља свим приликама. Слаће нам у неким тренутцима нашег живота људе који су дошли да испуне шта је Он очекивао од њих и да оду даље.
Иду “даље” и пријатељи. Ми смо бића заједнице и нормално је да се везујемо али кад тад ће доћи нож (смрт) за неког. Иако нас нису издали осећаћемо се усамљено јер су они отишли, а ми остали. Ако имамо Бога уз себе онда знамо да и кад неко оде иде Њему и чека нас. То ће нам дати утеху у смрти и лакше ћемо преживети растанак.
Прихватимо људе у нашем животу. Схватимо да нам их Бог шаље да нас науче какви ми требамо да будемо или какви не требамо. Будимо опрезни и не изненађујмо се ако неко падне. Разочарење наступа кад се човек предходно очара. Као што би сте се и ви разочарали кад би мене упознали.
Ја сам само глас који вас прослеђује даље, Ономе који и мене води ка слободи. Не очаравајте се људима. А догоди ли се да пријатељи нестану из нашег живота, пустимо их да оду и пожелимо им срећан пут. Будимо захвални Богу што нам их је послао и што смо научили нешто од њих. Молимо се за све њих. За оне добре што су нам добро чинили, а за оне лоше да дођу до покајања.
Још нешто: Водимо и ми рачуна да не будемо вукови другима већ да им се нађемо као што и ми очекујемо да се они нађу нама.
А што се јагњета тиче… Не брините, ја не једем јагњетину. Сигурни су поред мене (За прасиће не гарантујем :))
Hvaljen Gospod i hvala mu na svakom koga pošalje u naš život. Trebalo mi je vremena da shvatim da je svako tu sa razlogom, hvala mu i na tome. Isprva sam mislila da me muči, da mi sve nevolje šalje zato što tako zaslužuje a on me ustvari voli kao i sve ostale i ono što je stavljao ispred mene bilo da me spasi, ojača, pripremi. Hvala Gospode i oprosti što bejah slepa kod očiju koje si mi dao.