У име оних који су се борили и проповедали пре нас дужни смо да оставимо своје завештање. Да се трудимо и радимо као и они у свом времену, а и више.
Тешко је стићи неког као што су патријарх Павле, митрополит Амфилохије и владика Атанасије. Духовни горостаси свог, а и нашег времена!
Колико борби, падова, мудрости, плача и патњи који су са народом делили? Колико одслужених Литургија и прочитаних молитви? Колико благослова подељених, колико књига прочитаних, колико написаних, а и оних које не стигоше да напишу? А колико ли су тек од Бога измолили милости за све нас?
Помагали су и делили свом народу. Њихова дела и речи не могу стати у овај свет. Зато су и отишли у вечност: Да би дали другим генерацијама шансу да се и оне боре.
Рекли су шта су имали. Показали нам ко су и ка чему да стремимо и отишли заједно да причају са Светим Василијем Острошким, Петром Цетињским и свим светима о свом учинку.
Замишљам их заједно и видим како се грле Јустинови ученици горе испред Христа и тако загрљени плачу, а свети оци им прилазе и тапшу их по рамену говорећи: “Добри сте били! Добро сте се борили! Дали сте све од себе!”
Нека им је вечан помен и слава.
А ми? Шта ћемо ми сад? Окачићемо њихове слике на зид или ћемо их ставити у новчаник или под јастук, да се подсећамо да их не брукамо и да наставимо њихову борбу…
Одакле да почнемо?
Свима им је заједничко било Косово и Метохија. Свима њима. Ако се због нечег буду посветили то ће бити због тога што су стојали тамо главом и брадом док други нису смели ни мислима!
То је наш пут: Пут заветног нам Косова и Метохије!
То морамо очувати тако што ћемо васкрснути веру нашу и љубављу кренути у цркве своје и надати се да је то довољно.
Рекох да тројица морају отићи: Митрополит, Патријарх и владика Атанасије. Они најављују крај пошасти и почетак васкрсења Србског народа!
Оно што следи биће величанствено. Ако буде лоше неће бити на погибао већ на спасење. Већина вас ће посведочити силини Србске душе која ће устати у име Божије и осветлати образ већ дубоко запљан.
Дајте од себе што имате и верујте да ће бити довољно. Онда ће нам Господ вратити Призрен и Приштину, Грачаницу и Острог! Јер ако нам их сад врати опет ће празни бити.
Претворимо хладне храмове у топле Цркве, загрејане телима и душама истомислија према Христу Богу и вечности, и све ће се остало само отварати пред нама.
Једна сахрана у Подгорици, једна у Београду и једна у Требињу најавише васкрсење…
Путујте у миру игумани наши и молите се за нас! Ми даље преузимамо. И нек нас Господ укрепи да се не обрукамо…
Амин.
Отац Предраг Поповић, 05. марта 2021.
0 Comments