Као и некад давно тако и некад далеко човек ће поново ходити рајем. Они који воле и они који су вољени, свако у руху свога достојанства ходиће земљом Царства Небеског. Меканим и умилним ходом лебдеће радошћу будућега века.

Сва створења Божија, сва деца Божија, без обзира на природу твари и разлике у начину постојања, постојаће једино ако Отац рашири своје руке и прими их у дом свој. Бити! Постојати! Живети! Волети! Све то ће добити сасвим нову димензију битисања. Сасвим нови поглед на стару ствар. Сасвим ново значење најновијег завета Бога и твари!

О Господе! Чудесна су дела твоја и нема те речи која ће бити кадра да опева твоја чудеса! Како ће нам тад бити жао што смо туговали, лењствовали, сумњали, мрзели и било шта осим тог битисања хтели.

Тргни се човече Божији док још време тече у твоју корист! Док још имаш времена на време заволети, дати, загрлити и пољубити. Док још можеш срећан бити без обзира на твоје сад краткотрајне муке.

Дођи брате мој и сестро мила да заједно рајем ходимо!