Моја смрт је за мене последње време – смак света. Крај света, према томе, дочекаће свако од нас. Стога не чекајмо и не одлажимо промену у нама, јер последња времена сигурно и неодложно долазе, за неког још и вечерас!

Зашто живимо у страху од антихриста кад је он увек око нас?

Зашто живимо у страху од нечег што сигурно долази и траје један трен?

Зашто бежати од неизбежног?

Живимо – јер смо зато рођени.

Волимо – јер то свему даје смисао.

Радујмо се – Ономе који нас чека по свршетку.

Смиримо се – јер бринући се нећемо ништа променити.

Боримо се – али не узалуд, бирајмо битке мудро.

Страдајмо – али у име Христа, а не у име глупости.

Верујмо – јер је то наше највеће сазнање.

Молимо се Богу – Он је тај који услишава.

Надајмо се – да нас крај на спавању не затекне.

Дајмо – што више дајемо, више нам се даје.

Жртвујмо се – то је карта за спасење и пут Христов.

Живимо сваки дан као да је последњи, потпуно спокојни и смирени, знајући да смо данас дали све од себе.