Мудрост и безазленост су добитна комбинација за отварање сефа звани “живот”.
Ето, даде Господ Бог човеку и руке да ради и ноге да не стоји у месту, и очи да гледају боје и вољене, и уста да кушају све што је ради човека створено, и срце да воли, и уши да слуша невероватне боје звукова – али и ум даде му да све то повеже, и кроз разборитост а и осећање да се кроз живот води.
Ми се често понашамо као инвалиди који нису у додиру са својим телом или душом. Само што особа која има неки вид инвалидитета често није крива за то нити то може контролисати, за разлику од нас који себе можемо укротити кад год то пожелимо. Онда је боље да употребим термине безумности и безосећајности.Два прастара непријатеља човека.
Колико је безумника и безосећајних личности крочило овом земљом? А кад се тек погоди такав спој тих опаких особина у једном човеку – њега се и демони грозе!
Али, да не причамо о мраку. Нећу да му дајем више речи него што заслужује.
Ове лоше особине проистичу само из недостатка својих супротности или својих истина, или боље речено светлости због чијег се недостатка мрак и појављује.
Рече Господ: “Будите мудри као змије и безазлени као голубови”, обраћајући се нама дајући нам упутства како да преживимо у свету/мраку, а да не постанемо робови истог…
Мудрост се стиче искуством и спремношћу на учење, или ти отварањем ума. Није довољно бити искусан. Колико људи старих знам са много падова од којих нажалост ништа нису научили!
Дакле, оно што је потребно да би се те животне лекције залепиле у нас јесте лепак. А тај лепак јесте воља за учење. Комбинација те твоје воље за анализом и созерцавањем и Божијег вођења нашим животом кроз разне околности, јесте мудрост.
Но, то ко да није довољно тешко само по себи, али нажалост није довољно. Ако је човек само мудар он је на граници и да постане зао и кроз интерес свог ега задовољи звери у себи. И таквих сам се нагледао и земља нахранила. Зли, али искусни и врло мудри а самим тим и опасни људи, и данас владају из сенке чинећи све остале својим пиунима у партији шаха званој време живота (циклус живота).
Е ту долазимо до зареза у Христовој реченици и наставку те исте, где нас Он прослеђује на децу. Будите мудри, али не заборавите детиње срце, осећајност, радост.
Безазленост је дивна особина која ослобађа од страха, брига и свакој дечијој игри даје смисао. За њу је потребан чист ум и, наравно, дечије срце. Али постоји велика опасност јер управо та особина растерећености и емоција човека чини слабим, наивним и глупим. Голубу сваки врабац украде мрву хлеба испред кљуна.
Зато је спој мудрости као умовања и безазлености као осећања једини прави спој за преживљавање сваке околности..
Прота Милош Весин је један од тих храбрих сакупљача искуства и чувара сећања и осећања. Човек не зна коју би шкрињу пре отворио. Да ли његов ум или његово срце?
Заиста вам кажем да ће нам се судити по дубини тих шкриња које положимо као таленте у подножје ногу Бога нашег. Тиме ћемо се искупити смрти.
Морам рећи да је тај светски, а наш човек, један од узора моје маленкости. Он је једна од звезда у које ја гледам кад падне ноћ, и одакле тражим снагу и храброст да будем бољи сакупљач осећања и сећања него што је он. Но као и са свима који су такви – они сакупљају док су живи и претешко их је стићи!
Има на небу много звезда и гледајте у коју год желите, само не гледајте у земљу. Она ће нас све прогутати!
Волим и осећам људе љубави и сведоче Господа чистим срцем…
Оца Милоша слушала сам и раније и анализирала себе, а сада и вас оче Пеђа… Ви сте 2 у 1,… Богу хвала што Вас посла… 🤗🤗