Људи магле постоје. Исто окружење, а различити видици?!
На истом месту под истом капом небеском налазе се сви становници ове планете. Живот нису тражили, а дошао је сам. Смрт нису тражили, а такође је непозвана дошла.
Може се љутити ко год хоће, али ко се родио живео је, а ко је живео умро је…
Но, као што рекох, исто место деле сви. Како је онда неко задовољан својим животом, а неко није?
Магла је у главама многих и не виде јасно пут пред собом. Оно што траже је на дохват руке али то не виде због густине магле која заклања њихов циљ.
Но ова магла није попут живота и смрти да не овиси од нас, већ баш супротно, она и њена густина зависе од слепила нашег ума које ствара збуњеност, осећај усамљености и неразумевања, изгубљеност и безвољност и на крају као последицу тумарање без циља. Зомбији… Људи магле, како сам их назвао.
Та магла је у уму њиховом. Ви не командујете умом другог. Можете му сугерисати, али проширивање видика и растеривање магле мора обавити лично власник те фабрике која прави ту димну завесу.
Одмах да се разумемо, године немају везе са тим. У магли има и старих и младих као и ван ње…
Мени лично је вера рашчистила многа питања у животу. Показала ми је пут љубави као једини прави пут, а гориво сам нашао у нади онога шта ме чека на крају пута…
А ти? Где се твој животни ум налази на путу спасења?!
0 Comments