Ово питање је у веома тешком тренутку за нашу земљу постало главна преокупација народа, оних у политици и свих осталих колико их има. На предавању које сам недавно одржао у Београду постављено ми је питање у вези тог догађаја и одговорио сам да имам потпуно поверење у Патријарха и сам врх СПЦ да ће то питање решити на свој начин, а у случају да га не реше за зеленим столом – одговор ће свакако уследити. Након овога неки повампирени хушкачи су свим силама ударили на углед Патријарха који “ћути”, а и на мене јер га подржавам. Мржњу са којом су насрнули човек је могао очекивати од јасеновачких мучитеља, али не и од своје “браће” и сународника. Попут вируса, на којем корона може само завидети, проширили су дезинформације да је Патријарх “оставио” своју децу и предао се власти! После тога све остало је изашло на површину. Нe само део народа већ и неки свештеници а и поједини епископи потпали су под ту заразу неповерења у свог Патријарха и синод СПЦ.

Његову Светост познајем од студентских дана, кад ми је био професор на факултету и његов начин размишљања ми је познат. Знам његове жртве које је подносио за људе око себе а и за крст који му је Сабор ставио шаљући га у Хрватску да закрили оне које су сви заборавили. Али знам и да је управо један владика (који је сад о Европрајду био најгласнији) хушкао народ у Хрватској, где је био епископ, а први напустио своју епархију и тај свој народ никад више није обишао. A сад се „осмелио“ да на исти начин распламсава мржњу и неповерење у свог Патријарха и додатно завађа узнемирени народ. Пуцњава пред битку у коју сам не иде! И то позивајући народ да иде на литију у епархију другог епископа – у овом случају у архиепископију код Његове Светости! За разлику од тог епископа којег су ових дана неки поредили и са владиком Атанасијем, што би и сам Таса сматрао за велику увреду, тадашњи митрополит загребачко-љубљански  је чинио све да Србима у Хрватској буде све! Попут оца и мајке, понизивши се потпуно, попут слуге!

Колике су границе наше жртве за Христа и наш народ? Где кажемо: “Доста!”? Е ту где ми кажемо „доста“ неки кажу „амин“. Такав је тај Порфирије, који није националиста али је велики патриота и отац својој деци. Дакле, познат ми је још одавно. И када су ме људи питали шта мислим о овоме, рекао сам да ће то наш поглавар и владика Иринеј решити за зеленим столом. Знао сам да ће тако бити. Његова ћутња ми је била знак да он ради и „бургија“. Јер ко високо стоји више и види!

А дао ми Господ да онда из прве руке сазнам колико се трудио да до овог не дође. Како се и дало очекивати, драги моји, Патријарх је сео за сто са председником државе, изнео му своје аргументе, које је председник уважио и отказао параду. Не можемо ни замислити који је притисак био на сам врх власти да се парада одржи, а ни саму јачину аргумената које је Његова Светост морао да каже да би све то превагнуло на страну наше деце и здравог разума. Ношен Јеванђеоском мисли, где прво треба насамо попричати са оним који погрешно ради па тек онда иступити пред Цркву (заједницу).

Приликом нашег сусрета на једном догађају, рекао сам му да ако преговори пропадну само каже реч и подићи ћу народ и доћи ћемо пред Храм Светог Саве у толиком броју да ће све куће бити празне! Рекао сам му: „Само реците реч и биће!” Одговорио је да прво треба исцрпити све дипломатске ресурсе па тек онда оштро реаговати, додајући да се молимо Богу да ови његови напори уроде плодом.

А с друге стране коментари и клевете све јачи. Антицрквене телевизије хушкају, расколници и јеретици држе предавања о њему и ћутању СПЦ, неки свештеници „преклињу коленопоклоно“ да се огласи, а један владика позива на устанак – и то оружани! Општа шизофренија на интернету. Лудило! Заборависмо Јеванђеље и Христа за тили час. Заборависмо Јеванђеоску причу о томе када је Христос узео и стао испред жене грешнице рекавши да први баци камен на њу онај који није грешан. Ти фарисеји су бар били поштени па су знали да су грешни и отишли су, а неки су сада себе прогласили за гнев Божији па не само да су по грешнику оплели него и по Христу. Засули лавином бљувотина, лажи и мржње Патријарха, владике и часне свештенике. Заборавили на све подвиге наше. А заборавише и на недела оних најгласнијих.

Ствар је једноставна, добри моји. Наш грб има две главе, од којих је једна Црква (Патријарх) а друга власт државе (председник) – који требају да сарађују и хране исто тело, а то је наш народ у Србији. Да ли се Патријарху свиђа председник или обрнуто је небитно колико је битно да народ просперира. Председник је тај који треба да пуни стомаке и џепове народу, а Патријарх и Црква да пуне душе и рајска насеља.

Молим вас као своју браћу и сестре да не сумњамо више и дамо подршку нашем Црквеном врху у њиховом настојању да промене године небриге и аутизма који је владао од стране СПЦ према народу. Немојмо више својим непријатељима да пунимо уста подсмехом и ругањем. Немојмо им више хранити сујету и злобу. Покажимо јединство и помозимо ономе који је од Господа изабран да нас предводи  да очисти сву прљавштину која се деценијама таложила. Јер ако он дигне руке… Враћамо се назад у аутизам и чемер.

Многи говоре да би живот свој дали за веру и за Србију. Па зашто га не дају?! Шта чекају? Чекају ли можда пушку да дође испред њих па да реагују? Ја га дајем свакодневно. Даје га и Патријарх, и епископи и свештенство га дају, жртвују се и боре за боље сутра. А за ове што чекају – чисто сумњам да ако свакодневно не полажу живот свој за оно што говоре, да ће га дати онда када заиста дође до тога.

Има наде… Народ се буди. И упркос тим смутљивцима и користољубницима који се осећају одбачено и изостало, огроман број народа воли свог Патријарха. Ево управо сад га дочекују у Црној Гори, приређујући му дочек за памћење.

Хвала Вам, наша Светости, што сијате за нас на најтамнијим местима!

(27.08.2022.)