Не знам колико пара и ресторана имао, ово би ми и даље било најомиљеније јело!
Човек кад је задовољан са оним што му је Бог дао онда чак и да буде веома богат биће скроман. Кад човек није сигуран и жели оно што нема, а до тад трпи са оним што има, онда ће на свако мало више бити раскалашан. Тако да и богати људи могу бити скромни а сиромашни раскалашни, јер није у питању џеп, већ глава!
Сећам се кад сам још као мали путовао по свету, па одемо у неки елитни ресторан вођени од стране рођака из иностранства и питају ме шта би јео, а ја кажем шта већ волим и шта сам навикао. Одмах би следило питање: “Па што не узмеш нешто друго?”, или “То можеш јести и у Србији!”
Или пак кад седнемо у ресторан и питају ме шта ћу да попијем а ја одговорим да нисам жедан, а онда крене набрајање шта све има:
“Оћеш кафу?”
Хвала, не пијем кафу.
“Хоћеш пиво, ракију, можда неко вино?
Не, хвала.
“Има сокова, газираних и негазираних!”
Нисам жедан!
“Можда кисела?”
Аман бре – откачи се од мене… Нисам жедан, нисам ни жељан, а и могу да не морам!
Дакле, просто је тешко да се људи око вас навикну да нешто нећете или не желите, а може вам се у том тренутку. По већини треба искористити све у том тренутку, па ће се после кајемо ако оманемо!
По истом принципу се не одбијају паре, положаји, слава, прељубе и пороци.
Зато Господ каже: “Нека ваше Да буде Да и нека веше Не буде Не!”
А моја мајка каже: “Стиди се, дај му неки сок, има да га попије!”
0 Comments