Од свих мерила у животу која постоје некако се наметнуло да је новац најважнији и најнужнији. Отуд су нам данас празни манастири. Празни манастири – празне и душе. Кукају људи на сваком кораку, а имају све неопходно. Заборавили смо шта је најважније. Шта је смисао и срж нашег битисања на земљи.
Од свега што чини живот човека на земљи, новац је најјефтиније средство за постизање циља. Наравно да ово неће признати они који Бога немају у свом животу и који су новац прогласили за бога!
Пре неки дан смо почели да скупљамо паре за изгорео конак у Љубовији. Радује ме чињеница да су људи то похвалили. Али је било и празнодушних и заједљивих коментара, типа: зашто држава не да паре итд…
Питам се да ли су наши дедови то говорили када су нам Турци палили цркве и конаке? Када су гореле наше Светиње… Еееј, од две краве наши су једну продали да би Цркву помогли. Знали су да без ње живота ни села нема.
Шта је то живот за наше претке? Где ће сина венчати или кћер удати ако цркве нема? Где ће унуке крстити? Одакле ће родитеље у вечност испратити? Где ће Божић, Васкрс и славу славити? Одакле ће Богојављанску воду наточити? Где ће се помолити и свеће запалити за живе и упокојене?
Не, драги моји, њихов живот без тога је био немогућ! Црква и свештеник су се животима бранили. И ето 500 година под камџијом других ми цркве нисмо изгубили иако су нам палили. Ми веру нисмо изгубили иако су нас уцењивали.
Жалостно је што данас човек зарад тога истог неће да се одрекне једне пакле цигара. Дају се паре на глупости. Где нам је била држава кроз векове? Увек смо се сами помагали…
Драги моји, размислите шта вам је најбитније у животу и новац ставите на место које му припада. На дно, као једно од средстава којима се стиже до циља, а то је заједница у вечности!
Ух, да неко не помисли да тражим ваш новац. Боже сачувај. Не радим ја за бакшиш па ми треба ваш новац. Мени треба ваша љубав! То је много скупље.
Немате ви где сад. Ја вас заволех! Моји сте јер ми вас Бог даде. А и вама даде мене. Ви сте лошије прошли јер ме морате трпети и љубављу и молитвом искупљивати.
Волим вас, добри мој народе. А то је непроцењиво…
Волимо Вас, добри наш оче.
Добру нам лекцију одржасте…
Amin Bože☦️☦️☦️
Слава и хвала драгом Богу за све! Оче вашим, савети,духовност и осмјех,вера у Бога је непроцијењено благо.Нека вас Бог чува од сваког зла,вас и ваше најмилије.❤❤❤
Ljubav, razumevanju, humanost…to je najvažnije izmedju ljudi, ali mnogi to ne shvataju. Hvala vam na ugodnim besedama.
Волимо Вас, добри наш оче.
Добру нам лекцију одржасте…
Evo i moje price.
Ne osudjujem ljude nego delo.
Posle bombardovanja, udari zemljotres na moje selo, ostadosmo bez skole, crkva, samo zidovi i vedro nreebo, bez kupole ostade. Domovi nam razbijani. I danas kao zalepljene vaze pucaju na sve strane. Krenuse odredjeni ljudi ( crkvenjaci), da skupljaju priloge. Moj otac, poznati domacin, u kuci svega, al para ponajmanje. Devedesetih skolovao nas ,tri cerke. Te godine jedna sestra u gradu u srednjoj skoli, druga na fakultetu, a ja imam malo dete. Dodjose kod mog oca. On im dade 50 ,maraka, poslednji novac iz kuce, koji je bio spremljen za stanarinu, za sestru. Majka i baba ga napadose, malo vremena da se snadju da isplate stanodavca…
Otac , inace ne bas vernik, ali ponosan covek, ode kod prodavnice, gde se sakupljaju ljudi i druze, a ono…
Ono ljudi koji su skupljali priloge izneli spisak i upravo pominju njega sto je dao samo 50 maraka.
Moj otac bi toliko posramljen.
Napravismo crkvu, Bogu hvala, obnovismo skolu, pokrpismo domove, ali gorak ukus ostade…
Pa ti ljudi su svake nedelje na liturgiji, da li su slusali pricu o udovici i njenom prilogu, najvecem…, jer je dala sve sto je imala, a ostali od viska.
I da, te godine, crkvena sala u kojoj su se odrzavale liturgije je bivala uvek puna, a crkva…
Svako dobro, i ucvrscenje u veri.
Upravo tako oce,za sve drugo mozemo da izdvojimo .Volimo i mi vas ,hvala vam za sve za pohvale i kritike
Оче, нека Вас Господ поживи и одржи у добром здрављу, духовном и физичком, на радост свих нас, који Вас заволесмо!
Volim vas dragi nas oce Pedja zelja mi je da vas upoznam. Amin
TACAK SUNCA UVEK UGREJE MOJE SRCE KAD CUJEM TVOJU BESEDU DRAGI NAS OCE PEĐA. I TRBA NAM KRITIKA I SAVET DA SE NAŠI PRECI NE BI STIDELI NAS KOJI UVEK IMAJU NEŠTO PRECE NA UMU OD MOLITVE I MILOSRĐA. DA STE NAM ŽIVI I BOGOM BLAGOSLOVENI.