Страх реже крила људима. Уче те од малена да се бојиш, да си тако сигурнији и да ћеш тако дуже да живиш: Пази како прелазиш улицу, не дирај утичницу, не причај док једеш удавићеш се, не иди у дубоко итд. Све су то добри савети, АЛИ…
Како чедо расте расту искушења, а подстицај на страх је већи. Па тако уместо да дете буде обазривије оно постане паралисано од свих могућих црних хроника које га могу задесити. И тако уместо сокола створите кокошку. Уместо летача међу облацима ви добијете кљуцача прашине!
Како направити сокола који неће срљати у пропелере?
Објасните му зашто нешто треба или не треба да уради. Подстичите децу на борбу и запамтите: Нека се никад не извињавају што су покушали. Пробај сине. Покушај кћери, па ако не успеш имаћеш причу да причаш. Имаћеш искуство више које ће те спасити једног дана. Само они празне главе (мудрости/искуства) срљају у глупост.
Ако вас ваши нису подржавали и учили да покушате, ево ја вам то кажем. Покушај. Какве те тек авантуре чекају?! Ту сам ако устреба!
А, да…
… Дајем радо камион кокошака за једног сокола!
Помажу оче,
мој Богдан, син првенац, аутистични дечак, леп као слика, крупан, ма милина га погледати изнова и изнова тражи да иде код Светог Василија. И били смо и само што смо се вратили тражи опет.
И радостан је што га је јеромонах Роман препознао.
Е тај дечак мени поручује да напустим посао и да се посветим њему и Павлу, млађем сину.
Видећемо се оче ускоро, доћи ћемо на литургију а онда ћемо ваљда имати времена да попричамо.
Причестио се као и Павле у Жаркову и причешћује се сваке недеље.
И наруџбина за следећу годину: боровнице узимамо обавезно, одличне су.
Свако добро од Господа.
Predivan tekst, divno je vidjeti dijete koje pokusa, pogrijesi i nauci. Tu smo da ih usmjerimo a ne da ih sputavamo. Hvala Ocu Pedji na divnim besjedama i pricama jer i nama odraslima je potrebno da nas neko ponekad usmjeri .