Још као мали њој сам био најближи. Нико ме више није чувао од мајкине мајке и очевог оца. Не кажем да ме и други нису волели али су ме бака Ана и деда Божо гледали посебним очима.
Ваљда човек, када његова деца одрасту и оду од куће и врате се са својим минијатурним верзијама, подсети себе на младост своје деце. Често сам чуо да старији кажу да се унуче воли више него дете. Бунио сам се против тога. Моја жена каже: ,,Свашта. Да баба воли више дете него ја мајка?!” Но има у томе нечег другог. То је дете твог детета. Дупла радост. Ваљда треба године да прођу да би човек схватио…
А можда човек како се приближава заласку свог живота у њима види радост и смисао живота. Покушава да од смрти окрене на живот и то му даје снаге да изгура и то још мало што је остало.
Како год, данас смо сахранили мог деду Стевана. Најстаријег сина моје прабаке Персиде, Новомученице јасеновачке. Магистар машинства и изузетан шахиста. Данас у својој 93-ој години сконча. Бојао се смрти. Вазда је бежао кад би о томе причали. Но ето од смрти се побећи не може…
Док су мене, као малог, вијали по дворишту са дудовим шибама јер сам правио глупости, тај деда Стева је рекао: ,,Писаће вам Пеђа књиге једног дана!” Сви су се смејали. Укљућујући мене. Ја и књига… Пих… Али ето. Видео ме је! Прозро ме је.
А та бака Ана и бака Даница, сестре његове, су моје детињство посебно красиле. Не знам где би стао кад би почео да пишем о томе.
Могу само рећи…
Благо деци која у својим животима имају (нормалне) баке и деке. Оне старе. Старог кова, који ти посебним језиком мудрости и искуства све објасне. Оним посебним споразумевањем које се оствари између њих и унучета.
Сећам се и мириса јастука деда Боже. Кошарица (десерт) бака Јелене. Бистре супице са домаћим резанцима бака Ане. Огромних кришки хлеба бака Данице. Мириса дуња са ормара баба Зорке. Разговора са деда Стевом и Божом и још понечега што желим оставити само за мене.
Позовите их… Реците им да их волите… Поклоните им ваше слике – они то воле да гледају и љубе.
Не заборавите их… Нити њих нити њихове гробове. У супротном и нас ће заборавити!