Отац Предраг Поповић

Мобилна апликација

Ваши омиљени текстови од сада и на Google Play и App Store-у



Почетна

Ко је отац Предраг Поповић?

Духовни текстови

Новости и обавештења

Беседе

Донације

Ова слика је живот многих!

Још се питамо  има ли Бога?  Одговара ли на наше молитве? Зашто се не јави? Једино да нам знакови падну на главу, ал би онда кривили Бога за чворугу.

Замислите да прођете поред људи, видите овај натпис и покажете им знакове. Е то је посао нас духовника: Да скренемо пажњу. Ништа више…

Неко ти се захвали а неко те отера… Но ето то нам је посао. Kад ви одрастете духовно и ви ћете да скрећете пажњу на знакове, али тад не будите горди па да не заборавите свој пут и знакове вама упућене.

Ја поред вас имам и свој пут који не смем запоставити. А и људе који су далеко изнад мене који ми скрећу пажњу на знакове поред пута… Дакле, битно је да се међусобно слушамо и волимо.

Али има многих који неспремни другима паметују. Оних који се и љуте кад им ви скрећете пажњу. Гордост је пандам љубави. Гард човек је неспособан да воли. Запамтите то. Горд човек обликује реч љубави како му одговара. Јадан, појма нема за шта је ускраћен целог живота.

Од љубави и за љубав се и живи и умире. Ниједан други разлог није вредан ни живота ни умирања. Е тако кад горд човек крене гордо да корача кроз живот он љубав сведе под егоизам или емоцију или лојалност према њему и цео живот јури све друго осим љубави. По њему је љубав кад се сви жртвују за њега али не и он за друге. Тако живи, тако и умре. Јадан је тај живот да вам кажем.

Такви људи највише имају знакова. Сваки од тих знакова није оставио Бог него људи које је он отерао од себе. Kолико је само знакова у његовом дворишту?!  Нема везе. Он ће наћи багер да разгрне знакове да може да хода иза свог зида самоће. Попут затвореника који се сам врти по дворишту, само што су кључеви његовог затвора у рукама сопствене гордошћу. Мора да је победи да би изашао.
Но он то неће учинити јер је нашао други, лакши начин, без борбе. Спријатељио се са гордости. Нераздвојни су постали. Тешко је то… Али он то “воли”… Опет то “воли”… То импонује његовој гордости.

Ето како то иде добри моји. Отресите гордост са ваших леђа као прашину. Као паразите који користе снагу испуштајући отров. Но о начину борбе ћемо накнадно. Сад је битно само да код себе препознамо тог паразита. Остало ћемо полако.

0 Comments

Submit a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *