Литије су нам, добри моји, итекако потребне. То зна онај који је литијао. Ето и ја грешни, који направи најдужу литију за очување Светиња, знам понешто о тим литијама. Па рекох накратко да поделим са Вама, мојима, Христовима.
Кад сам литијао молио сам се. За две недеље поцепах две велике бројанице вртећи их по киши, снегу и врућини. Данас су бројанице многих модни детаљи, амајлије и сујеверје. Такође сам ишао на Литургије. Служио сам за време тог хода у Куманици, Бијелом Пољу и у Острогу. У Милешеви се причестисмо само.
Данас многи који су велики заговорници литија никад нису узели учешћа у Литургији, посту и молитви.
Литија, браћо и сестре, мора да произлази из Литургије. Литија није протест! Литија је наставак Литургијске молитве. Како и у храму тако и под небом. Нешто слично нашим витезовима у боју на Косову, кад су се причестили, па онда спокојни отишли у спокој. Литија није ништа друго него река душа која извире из сједињења са Христом на Литургији и разлива се по свету. Данас нажалост није такав случај. Многи људи литију разумеју као вид протеста и револуције и то они који у цркве не иду, (и понављам) не посте и не познају своје пастире. Они уносе немир у стадо. Ми, пастири Ваши пред Богом, то знамо.
Кад год је Литија поводом славе храма или празника колико људи дође? Колико њих седе у кафићима и неће да устану да нас поздраве, да се прекрсте. Па кроз град нас стотинак литијамо, а други нас сликају као да смо циркус неки и забава за друштвене мреже.
У нашој братској Црној Гори учествовао сам у три литије где нисте могли видети човека са цигаром. Где се постило и причешћивало, али се опет то није укоренило у народ. Кад су литије завршене храмови нам опет празни.
Литија је страствена молитва. Хајде да се сетимо да ли се та литија моли Богу и да ли ће Бог ту молитву испунити?! Запитајмо се…
Да неко, слабог ума, не помисли да сам против литија. Мислим да нема свештеника у СПЦ који више жуди за литијом од мене! Али правом! Оном где ће народ доћи у храм и молити се. Где ће се причестити и онда кренути из храма да освештава овај свет како ми сви домаћини и свештеници овог света и треба да радимо и то посебно у време невоља.
Седим пре неку недељу и гледам у храму народ који не види сушу. Којег је баш брига што киша не пада и што ће кукуруз пропасти. Слушам по селима како сељаци уздишу “…ал се Живог Бога не сетише!” Ниједан да дође и каже: “Оче ајде да се помолимо за кишу. Ајде да се сви причестимо и да направимо крсни ход!” А и да свештеник сам то организује колико би људи дошло? А колико би од њих кишобран понело?
Надам се да схватате шта причам? Наше васкрсење мора потећи из Путира! Све остало је већ виђена варијација на задату тему и простор ђаволу за манипулацију! Само Господ има начине да молитву са литије испуни. А да питате за шта се молимо и да ли се молимо, ко би знао одговор?!
Писаћу Вам још. Дуга је то тема. Одох на вечерњу молитву, долазе ми родитељи који су пре месец дана остали без оба сина у саобраћајној несрећи. Како их утешити ако у Васкрсење не верују и то не живе? Уххх…
П.С.
Сањам о дану том! О дану када ће нам цркве бити тесне. Када ће се литијати сваке недеље. Када ће се зло стрести на саму помисао да међу нас дође!
Помаже Бог Оче!Захваљујући Вашим изврсним текстовима и бесједима проналазимо мир у души,схватамо суштину живота.Само са јаком вјером у Бога можемо корачати храбро кроз живот.Срдачан поздрав из Минхена од породице Вујиновић