Надам се да сте стигли да испратите филм “Божији човек?” Ако нисте, можете прочитати житије Светог Нектарија Егинског.

Изузетна ствар је та што се отворено показује како изгледа прогон Цркве над праведником. Отворено се показује лицемерје које живи у Цркви и дејствује свом силином према Божијим људима свих времена.

Онима који су тек ушли у веру и имају идеалистички став према животу у манастирима и црквама, ово изгледа као велика саблазан. Отварају се бројна питања!

Како то да људи у мантији раде такве ствари својој браћи у Христу? Како су тако зли и подли, а служе Литургију? Како се не боје Бога? И још многа друга питања тог типа. Но, како човек узраста према Богу схвата да је за Христовим столом седео Јуда. Онај који је видео сва чуда Господња и био сведок сваке речи, као и Јеванђелисти, и опет га издао.

Човек има своју вољу да буде или да се претвара да је Божији човек тј. Христов ученик. Само ми се чини да је некада био један Јуда, један неверни Тома, а десет апостола – а данас десет Јуда и неверних Тома, а два апостола!

Но то говори само о окорелости нашег срца и даљини од Бога. То је заправо последње време. Време кад последњи човек изгуби веру.

Знајући шта је један Јуда урадио можемо да замислимо шта може да ураде њих десет?! Извештили су се у вештини гажења других. Па се тако и у филму показује како владике и свештеници газе Светог Нектарија само зато што га народ воли. А верујем да је и проповед тих гонитеља Божијих људи била изванредна и говорила о љубави као највећој врлини.

Један Светогорац каже: “Мука ми буде кад са анвона чујем проповед о љубави!” Шта то значи осим да људи једно причају, а друго чине. На Литургији говоре о љубави, а после Литургије сплеткаре како ће неком главу откинути. Био сам сведок многих сплетки. Дао ми Бог да видим али и да осетим на својој кожи. Таман сам мислио да сам се саблазнио до краја кад ме Бог разувери.

Једна група свештеника сместила је једном свештенику такву причу да му је владика узео парохију. Узео му хлеб. А онда је та иста група свештеника скупљала прилог да помогну “брату” у тешкој ситуацији. Када би други и сазнали шта се десило не би веровали, јер му ови скупљају помоћ. А он јадан понижен, обешчашћен још им се захваљује на милостињи. Е то је то фарисејско лицемерје које је и Христа разапело, али које разапиње и данас.

Црква се Светом Нектарију извинила тек после деведесетак година након његове смрти! Тек кад су помрли сви који су га мрзели. Зашто је то тако? Зато што живот куша све. Па и те гонитеље који су негде у животу изабрали да им је положај битнији од љубави. Нашли су савршена оправдања за свој грех и наставили фарисејским стопама распињања других.

Данас је празник Светог Нектарија  и не могу да се тога не сетим. Не могу да се правим да ме не боли неправда, али дубоко верујем да ће Бог сваког наградити по делима његовим, а не речима. Запамтите да гонитељи Божијих људи живе и данас. Да су јачи, повезанији, одлучнији и спремнији него икад. Научите да их препознате јер су то најамници, а не пастири. Вукови у јагњећој кожи, послати да закољу пастире и растуре тор.

Још једном морам да похвалим филм и Јелену Поповић која нам га је таквог дала, али и даље стоји питање: Како то да су тај филм гледали гонитељи, а да се нису препознали?

Можда су себе видели у улози Светог Нектарија јер су и сами били гоњени, али су превидели чињеницу да су у једном тренутку у животу одустали и придружили се својим гоничима и чак усавршили прогон.

Питам се да ли је могуће да нису видели, али онда опет се сетим да ипак човек зна шта ради. Зато Господ на крсту говори: “Оче, опрости им јер не знају шта чине!”

Дакле, Он то говори у име оних који не знају и који су заведени, а не и у име оних који су сплеткарили знајући шта чине. Таквима нема опроштаја. Имајући све то у виду, запитајмо себе који смо ми? Гонитељи или гоњени? За сад ја ипак мислим да сам на правој страни. А ти?

(22. новембра 2021.)