Можда дође дан када и сазримо као нација, а да нема невоља да нас уједињују. До тад остаће вечити табори и поделе који нису ништа друго него израз незрелости…

Ових дана пронела се вест о Николи Миротићу и његовим одлукама у вези клуба у који ће доћи. Да би се донела права одлука, која се тиче не само клуба и играча већ и целокупне породице и њихових потреба, узима се све у избор. Тако ради свако ко мења свој посао и прелази на друго радно место. У спорту, бар ми са Балкана, све узимамо к срцу и примамо лично, тиме често користећи то као изговор за мржњу према другима који тако не размишљају.

Као што сви знају, ја лично навијам за Звезду, али никад нисам Миротићу сугерисао где да иде нити наметао моје жеље. Кад сам чуо да преговара за Партизан, нисам био нити љут, нити разочаран. Жељко Обрадовић је професионалац коме наша земља дугује велику захвалност. Ако је његова жеља да од Партизана направи клуб светских размера, сигуран сам да ће он то и урадити. Самим тим што је пришао Миротићу (доста озбиљније него Црвена звезда), говори да зна шта клубу треба и такав потез можемо само поздравити. Но, као што рекох, та одлука није само Николина, већ и породице и навијача.

Због понуде Партизана дошло је до огромног притиска, а Никола и чланови породице били су изложени свакојаким непријатностима у разним ситуацијама.

Криво ми је што је и један брат по вери, честити муфтија Јусуфспахић, прокоментарисао да Никола нема реч и да је боље што није дошао у Партизан. Позивам брата да не правимо раздоре међу народом и навијачима, да не вређамо друге, јер ко смо ми да знамо туђе речи? За своје смо позвани на земљу. Потребно је данас јединство народа без обзира на клубове или нешто друго. Живим за дан кад ће навијачи Звезде и Партизана седети једни поред других и навијати за своје клубове без да мрзимо једни друге.

Није честити муфтија једини који је тако неопрезно одреаговао. Било је доста свештеника који су ме звали и распитивали се показујући своје незадовољство, али бар нису у јавност излазили, водећи рачуна да не распламсају мржњу, јер нам је то сад најмање потребно. Ми просто нисмо сазрели да то разумемо. Долазак Миротића би био доказ да смо сазрели за већи ниво кошарке, али се то са разлогом није остварило. Са таквим понашањем нећемо далеко догурати, ни клуб ни управа, а ни ми навијачи.

Теби Никола поручујем следеће:

Хвала ти што упућујеш на наше културолошке недостатке и опрости за непријатности, и ти и твоја породица. Настави ти своју реч да одржаваш тамо где је најважније. Не носи наш народ на Косову и Метохији за џаба твоју слику у литији!

Настави са постом и молитвом и да нас у свету на прави начин, као један од наших спортских амбасадора, заступаш у правом светлу. Помени нас све у Хиландару где се тренутно налазиш и знај да имаш много браће и сестара у Србаља који те воле и цене ма где год да играш лопте.

Божији благослов на тебе и твоје.