Има једна легенда да је некада постојао један глумац који је волео глуму више од живота. Сви после тога су се глумом само бавили!

Наиме, тај је глумац у току представе, у којој је глумио очајног човека, заиста извршио самоубиство и тако задобио невероватне овације које је чуо пре него што је умро. Изгледа да ипак овај последњи део није одглумио, али да је хтео да публици направи представу живота и остави своје ремек дело, то свакако. Остали после њега су само глумили да умиру за ремек дело, јер су волели да остану живи и уживају у слави своје вештине глумљења.

Но, овде се заиста не ради ни о глуми ни о глумцима, већ о људима који глуме живот говорећи о смрти и вечном животу у који стварно не верују, нити су спремни да за своје речи и дела живот положе…

Коначно долазим до суштине:
Они који нису глумили су били апостоли и ученици Христови који су за Јеванђеље живот заиста положили. И заиста, ако сваки од нас није спреман свој живот да положи за веру – прво живећи, а после и страдајући, он је заправо само глумац живота и смрти. Апостоли се нису бојали смрти већ су јој се радовали, говорећи да је смрт њихова заправо Богосретење и живот вечни.

Данас се многи поздрављају са “Христос Васкрсе”, а боје се и живота и смрти. Глуме апостоле и хришћане. Проповедају шта и сами не следе.

И заиста је тачно да се људи у Цркви деле на оне који живе за Цркву и оне који живе од Цркве! Они који живе за Цркву су они пастири који сабирају у име Христово и боре се за јединство тог стада, док су они који живе од Цркве само прерушени пастири који често кољу стадо и направе штете више него сами вукови. О њима је и Господ говорио називајући их најамницима. А ми се питамо ко их је унајмио и у коју сврху? Коме приличи њихова лојалност?

Иако су многи склони теоријама завере, овде се заправо ради о робовима сопственог ега и великим кукавицама живота и смрти. Веома вештим глумцима пастира и брижника, а заправо тешким  кољачима, не само тела, већ и душа.

Ако се питате како неко може заклати душу, и ту Господ даје одговор, говорећи: “Пазите се да не саблазните једног од ових малих. Таквом човеку би било боље да окачи о врат воденички камен и скочи у воду!”

Боље да једном умре не саблажњавајући друге, који се саблазне кроз њих и о самог Христа којег они говоре да представљају, него ли да умире у вечности због тога.

Уколико уместо на пастира наиђете на најамника, знајте да он представља сопствени стомак страсти и страхова, а не вечност. Не саблажњавајте се. Молите се за њега и будите опрезни, јер такви због зависти прво кољу друге пастире који их прозру. Боје се да се њихова вешта глума не открије и зато су спремни сваког убити. Ако се питате да ли жале за онима које су убили, рећи ћу вам да они жале једино што нису убити тог истог сто пута уместо само једном. Но, то је њихов проблем…

Вама ово говорим да се не саблазните ако такве и сретнете. Опет вас опомињем о томе да не набрајате шта сте видели и чули, јер ако сте ви саблажњени, ширећи саблажњавате и друге и тиме сејете исто семе као и тај најамник. И не само то: ваша гордост ће једва дочекати да види саблазан и да јој то буде изговор што више не иде према Христу и што избегава Цркву (заједницу/стадо), јер Христос обитава само где су двоје или троје сабрани у име Његово, како је и Сам рекао.

Зато и јесте легенда да је један од тих вештих глумаца дао живот за своју глуму. Таквима ће се дати једино васкрсење за вечну смрт и муку, али ето, ако то називају животом то ће и имати.

Углавном, ти глумци дају живот за улогу, али никако улогу за живот. Звучи исто, али није. Радије ће глумети цео живот да га сачувају него да изгубе живот и да га имају у вечности. А Господ и о томе говори, јер каже: “Ко сачува живот свој изгубиће га, а ко да свој живот мене ради, сачуваће га…”

Ово сам вам рекао да размислите о свом животу и његовој улози у њему, а не о туђим улогама и животима. Иако очекујем да сте већ размишљали о пастирима и најамницима. Ово је текст о теби човече, а не о другима. Води рачуна да не будеш и ти најамник!