Нечија је празна, а нечија свим бојама ишарана. Има нежних дивних тонова, а има мрачних и црних.

Како гледам људе све више видим да су бојанке на почетку нежне, шарене и лепе, а како све више кроз живот газе тако боје постају једнобојне и тамне.

Никад се нисам уплашио док сам год видео боју у њој. Али данас све више гледам људе који су празни. Без боја. Само контуре живота. Пусте црте марионета навика, околине и изговора.

Ух… Како је тешко натерати неког да узме бојице у руке и крене да боји свој живот… Рекох скоро: ,,Бљутави људи.”

Баш тако. Као храна без соли, што рече Господ: “…а кад со обљутави баца се на пут да се изгази.”

Бити со овоме свету није једноставно. Свако зрно соли мора да се умеша са бљутавим светом и осоли простор око себе. Али ако смо сами неслани, кога ћемо осолити? Чији ћемо живот променити?

Знате како препознајете бљутаве људе?

Они се стално жале и сви су им криви за све. Е то је та бљутавост која за собом гута све.

Е сад, како да обојимо/осолимо свој живот?

Сетимо се молитве Светог кнеза Лазара: “Нек немамо ништа осим једног зрна соли, ал` нек све буде њиме осољено! И када нам све узму воде и ватре, то једно зрно соли нека нам буде све! Амин!”

Види се лепо да је то “једно зрно соли” наша ВЕРА. И нека њиме буде све осољено, дакле нека нам вера буде со живота и учини живот шарен и поново укусан. Само вера која се пројављује кроз љубав даје наду живота и исписује боје на бледим контурама живота, и има ту моћ да врати човеку разлог за живот.

Обојте свој живот најлепшим хришћанским врлинама, и кроз Литургију и Христа од мртвог лика са папира направите живи концентрат соли који ће зачинити својим постојањем не само ваш и животе људи око вас већ и целу чинију а можда и лонац у коме се кува чорба живота.

Попут коцке шећера која кад се умочи у кафу па крене да црни јер кафа ланчано осваја сваки кристал шећера, тако и ми учинимо смисленим животе других и унесимо радост новог савеза Бога и човека који траје у вечности…

Такође, драги моји, не дајте другима да вам гумицом бришу боје из душе и срца, говорећи вам да се тако ваља. Не дајте да вас калупирају по својим мерилима комплекса и празности. Јер видите, они су заправо само завидни на вашу башту и разноликост ваших врлина и желе то да погазе.

Како изгледа сламчица сламе поред орхидеје? Треба орхидеју осушити и у сламу претворити. Не дати јој да блиста и листа. Не дајте да вашу душу преправљају својим гумицама! Закључајте бојанку ваше душе и само Христа пустите да јој даје боју, и остале који у име Његово буду послати…