Сећам се једног разговора са владиком Атанасијем Јефтићем. Повод је била нека секта у Врњачкој Бањи. Свештеници су говорили и упозоравали људе на ту секту и ту се завршавало њихово деловање. Тад сад био средњошколац, узео сам благослов свог духовника и ушао ту са намером да испитам и на крају сам то све разбуцао. Децу из тог центра сам привео вери. Неколико од њих су сад већ свештеници а остали добри људи, верујући. И моје питање њему је било тог типа да ли ја требам да радим или не, пошто је осуда мог труда била под лупом зависти. Он ми је рекао једну реченицу коју нећу заборавити никад, а то је: “Да сам ја тренер једног тима и да мој тим губи, па нећу ваљда да вичем што ови добро играју него на моје што не играју добро!”
Порука је јасна. Пакао свој посао ради. Довео га је до савршенства уз помоћ несавршених људи. А наше деловање у свету и борба са злом се своди само на то да причамо како они добро играју, а ми нити тренирамо нити играмо.
То сам тад још научио. Ето како ме је Господ научио не би ли ме после упослио па на крају крајева и да шетам у фебруару месецу до Острога. Kолико и како могу, али од мене је корак да своју игру поправим а самим тим и игру нашег тима.
Ова (нажалост опет споменута) “манифестација пакла” дефилује са савршеном координацијом, показујући нашу неслогу и наше недостатке.
Дипломатска борба Патријарха показује њихов савршен лоби и превртљивост речи. Показује да се витешка борба не може водити са неким ко није витез! Витеза красе реч, образ па онда и остале врлине. Седнемо, договоримо се и како кажемо тако буде. Зато су наши стари имали реч, а данас и са жирантима и потписима овереним код нотара опет будеш преварен.
Овај говор Патријарха, види се, био је из душе и дуго се скупљао и синоћ се проломио као гром по целом свету. Kао звоно које у паклу звони. Но, питамо се: “Шта сад?”
Сећамо се Патријарха Павла који је тражио од државе да повуку пдв на дечију гардеробу и добио само подсмехе. Имамо ли ми као Црква и народ други начин борбе са злом и јачање нашег тима, а да то није само “лавеж” – како они подругљиво говоре?! Или не умемо да одговоримо на угризе и нападе на Јеванђелски начин живота и апостолство у овом свету?
Не причам о дизању оружја, јер то нису апостоли радили, али о чему говорим?!
Надам се да ћемо у наредним данима да видимо да Црква стоји иза сваке своје речи и иза сваке јоте у Светом Писму!
Ја знам да ја стојим и то ћу вам показати.
Нека нам се Господ смилује и помогне да овај свет научимо да воли али чисто и искрено, а не неким болесним извитопереним погледом, погледом интереса, егоцентризма и индивидуализације!

(12.09.2022.)