Почетна

Ко је отац Предраг Поповић?

Духовни текстови

Новости и обавештења

Беседе

Донације

Рушење храмова (Цркве)

Било је и причали нам како су некада живели људи који су рушили Светиње. Све се човек се све нада да су прошла та времена и да смо бар мало научили шта је свето у животу, но из дана у дан живот нас сам врати у такво време и покаже нељудскост људи.

Није то ништа ново. Рушили су храмове и пре, рушиће их и убудуће. То само говори колико је битно да сви останемо заједно и да се не делимо по било каквим основама. Колико нам је данас потребнија молитва и љубав…

Чини ми се, а нисам једини, да је завист и злоба данас процветала као никад до сад. Као да је у пуном роду, а и има је свуда…

Но ипак, никада ме нису бринули нељуди који руше храмове већ они који су ту да руше Цркву!

Храмови сви се могу срушити али ће Црква Христова и даље постојати. Све док постоји и један који у Њега верује и Њиме се причешћује, Црква живи.

Сигуран сам да има оних којима је посао подривање и рушење те Цркве. Уношење немира у заједницу и цепање Литургијског сабрања. Такви су опаснији од бабе која отворено каже да јој је њена кафа битнија од среће многих . Такви никад неће рећи шта заиста мисле, а вероватно мисле сто пута горе.

Они ће свакодневно ходом својим кроз живот газити младе изданке жита и ноћу сејати кукољ, а преко дана обући ће се у одело сејача жита… Такве је тешко препознати, а и доказати њихову злу намеру. Таквих се треба чувати.

А што се тиче ове жене, не треба се секирати. Подићи ћемо храм опет, и већи и лепши, и то са великим звоном које ће да звони сваки пут док буде пила кафу…

Него, питам се, ако подигнемо тај храм хоће ли ико долазити у њега на Литургију, или ми само волимо да имамо/скупљамо некретнине?!

0 Коментара

Проследи коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *