Почетна

Ко је отац Предраг Поповић?

Духовни текстови

Новости и обавештења

Беседе

Донације

Поветарац живота

Сећам се овог лета и врелине жеге. Стојао сам у сред малињака и припремао их за бербу. Био сам сам…
Малине као бобе се још нису појавиле. Само зелено здраво лићше које је наговештавало благородан род. У јутрима тих малина, док је сунце било у свом зениту, обливао ме је врућ зној. Кипило је са мене и падало на земљу која жедна одмах упије.
Леђа су ме болела од терета самог себе и немогућности да носим самог себе онако како бих ја то желео. Тако ограничен био бих погурен и размишљао да ли ће се мој труд исплатити. Да ли ће окопавање, прскање, заливање, заламање, орезивање, кошење – дати свој род, и да ли ће моје ограничено тело то уопште дочекати..
У том тренутку видео сам да се лишће помера и чуо шуштање како се лист од лист додирује. Схватио сам да је то наговештај долазећег поветарца који струји кроз плантажу. Усправио сам се и скинуо шешир. Зажмурио сам и усправио леђа и главу чекајући најављени ветар који ће ми жегу умирити. И десило се…
Ветрић, тако мали и тихи је миловао моје лице и струјао кроз моју косу и браду. Какав осећај и освежење. Тек толико да скинем зној са лица, уздахнем дубоко и наставим са поменутим радовима у и по земљи…
А плод? Да ли ћу га дочекати?!
Има неко и после мене. Нек се они сласте и гозбе ту где се не трудише и не радише. Јер сам и ја тако пре њих се сластио и киселио трудом туђим…
Хвала Ти Господе за сваки поветарац живота мога!

0 Коментара

Проследи коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *