Питају ме успавани и глуви шта мислим о рату. Па од како причам, само о рату и говорим! Благо вама који тек сад за рат чујете!

Рат је прво и увек на снази са демонским силама у свету и око нас. Онда рат са пороцима и страстима сваке среде и петка и четири периода у години које називамо пост. А бдимо над својим страстима 24/7 без обзира на пост..

Даље, наша јужна покрајина је у рату и ратном стању већ неколико деценија. Од скоро је и рат и борба за очување светиња у Црној Гори…

Од 2018. године прети друга велика шизма у хришћанству и сад се закувава опасно јер Православљу прети озбиљан раскол. Да не спомињем расколе у нашој помесној Цркви. Свако ко се сети одваја се од своје матичне и светосавске Цркве и прави неку своју – проглашавајући друге екуменистима, новотарцима и непријатељима, а посреди су комплекси, маловерје и интереси. Секте само цветају и које каква удружења и организације.

Медији су поражени одавно. Тај рат за ослобођење медија нико не води одавно. Пукотине су показане на све стране због ове “заразе”. Многе смо изгубили како физички тако и психички, а и духовно.

Проблем са Украјином постоји од 2014. године и од тад само ескалира. Рат и борба за очување морала, вере и здравља куља од доба комунизма када смо се генерално ми, Божији народи, одрекли Бога и убијали се међусобно.

Но, као и Левчанин, многи су окретали главу говорећи како нам је “Косово” далеко. Не интересује их шта се дешава у свету. Нити на Косову… Што се њих тиче Косово је већ мит. Баш их брига и за Црну Гору, али имају жељу неку да некад оду на Острог и тамо купе нешто за сувенир. За њих Црква није Тело Христово већ организација сачињена од попова лопова. Какви благочестиви свештеници и попадије и дивни духовници. Сви они праве цркве које носе са собом кад умру… Што се тиче расколника и јеретика у православљу, немају они појма, само им календар не дирај, остало баш их брига.

Ако кренемо о пороцима боље да одмах станемо. То ником не спомињи. Нема више детињства ни мршаве деце. Нема моба и слоге. Нема заједница ни улица пуна деце. Сад су нам потоци стерилни, шуме на распродаји, ливаде депоније, њиве ГМО експерименти, гробља, кладионице и кафићи тесни, школе, вртићи и храмови празни, разводи у тренду а самоћа и депресија обавезни. Од поста ни П, а Причешћа се гадимо. Судимо свима, а себи руке перемо к’о Пилат пред суђење..

И сад се чудимо кад видимо да је рат почео… Можда да на време одемо по тоалет папир и пилетину у “Линду”? Да се својски спремимо за бокс меч са другим купцима? Еххх… Време је да се отрезнимо од тог пијаног стања. Време је да одредимо приоритете.

Како ја гледам на ствари, то је овако: Трудим се да што више људи дођу себи и приклоне се само Ономе Једном који влада над свиме овим. Овај свет је одавно исказао своју припадност, и док год нам је бог рата, трулежи, новца итд. бог подземља уједно и бог на земљи, ми небо нећемо видети већ само његово царство пакла. Пакао на земљи је “икона” оног пакла који следи. Народ умире, гине и ратује, а појма немају зашто. Пуних стомака а празних душа јефтине марионете самољубља и страсти. Е, на то вам драги моји скрећем пажњу.

Овај свет је ливада рајска, али чије су овце тога је и ливада. Док год нисмо Божији дотле ће свет бити пакао. Зато вас све позивамо да испразнимо кафански и сплаварски дувански трулеж пијанства и краткотрајних задовољстава из својих живота. Да испразнимо кладионице и компјутерске играонице и напунимо школе, вртиће и дечија игралишта. Да се вратимо у Цркву и пустимо Цркву да се врати у нас. Да обожимо овај ратом оковани свет јер миром се само немир побеђује. Да кренемо од себе и корак по корак управљамо ка небу подвизима… Да будемо људи, што би рекао наш патријарх Павле, што управо значи да надјачамо нечовека. Јер је он и рекао да је јачи мртав човек него нечовек жив. Жив је само човек са Богом, а без Бога пион кога ће пакао радо одбацити само забаве ради.

Објавите рат својим страстима почев од лењости, па на даље. Ево иде пост. Учествујте у рату! Али овај пут на правој страни!

Што се тиче осталих ратова – зашто се секирамо за оно што не можемо да променимо уместо да се старамо за оно што је у нашој моћи?!