Тако себе навикавамо да кажемо НЕ! Ако своју децу не навикнемо да кажу не, онда смо оманули као родитељи. Често постављајте деци питања и неке погрешне ствари које се чине лепим на први поглед, па кад кажу ДА, а ви их прекорите.
Тако кад сам био мали гледао сам са знатижељом једног човека како пуши цигаре. Видевши то у мојим очима он ме позове и каже ми: “Ако хоћеш ево ти, узми. Повуци јако, што јаче можеш”, а ја узео и послушао. Душу сам исповраћао… Никад више нисам помислио тако нешто нити икад ставио цигару у уста.
Хвала том човеку што ме је научио великој ствари. Питам се како би мајке сад реаговале да неко њиховом детету да цигаре? Одговор знамо…
Већина се данас гаде и на млеко друге жене, а некада, не тако давно, мајка је молила да јој неко подоји дете ако она нема млека. То је љубав. Ретки ће то разумети…
Е сад, не може се за све дати деци да пробају, зато је на вама да смишљате изазове и начине.
Родитељи се углавном буне кад дете каже НЕ. Ломе га док не сломе то у њему и не постане “послушан” – у ствари роб.
Дете има тај урођени имунитет против зла, а то и јесте управо та њихова пргавост. Само им треба помоћи да то разумеју и употребе на прави начин.
Дакле, није суштина да дете клима главом и слуша све што му кажете. Кад се ожени тако ће слушати жену, а ако се ви њој не свидите – остасте ви без сина. А после снајка крива?! А ви га васпитали да буде туњав!
Моја прва реч била је “НЕЋУ”.
Суштина је да дете пре неголи нешто одлучи мало промисли да ли то хоће или не. Ако то успете код вашег детета, ви сте успели као родитељ. Пост ће вам бити помоћник у том васпитању.
Дете ће се суочити са одбијањима у школи и животи због тога, али се не секирајте, тако треба. Тако се васпитава да га повређивања других у животу не дотичу.
Ако ли пак кренете да причате и учите дете да је важно шта околина каже и мисли, и да треба да негодује против тога, знајте да ћете ваше дете направити да буде емотивно и тиме веома отворено за повреде и нападе у животу. Стећи ће комплексе и на крају биће веома несрећно у животу.
Но све ово није важно ако ви први не кажете НЕ, или пак не постите. Дете неће имати узор пред собом. Само пак празне и непоткрепљене приче…
Ако вам је тежак пост, добро је. Понели сте више кила него што сте навикли и тако се јачате.
Ако вам је лак пост, то није добро. Могуће је да сте или узели мање подвига на себе па постите само телом (храном) како сте и навикли. Но нека мало и одморите, али гледајте да вам то не пређе у навику.
Дакле, више подвига да себи не олакшавате него отежате. Нема напретка дижући исту килажу…
Ако постите једну недељу, рецимо прву и последњу, то је добро за почетак. Повећавајте број дана и недеља у сваком новом посту. Навићићете себе на то и после неког времена ћете оставити и то, рецимо кад Први мај подне у Велику среду и вас друштво зове на уранак, а ви одаберете друштво и роштиљ поред поста и Господа Исуса Христа. То ће вам бити на суд и осуду, а не на спасење.
Уколико не постите, уведите пост, бар пар дана. Ако вам је први пут, узмите недељу дана на уљу и риби. Боље постити икако него никако.
Истрајте, добри моји. Бог све прати. Он ће вас ојачати и помоћи. Само не одустајте.
Још мало и поново…
Слава Господу и хвала за све Амин
Уопште немам проблем са постом. Може неко годину дана поред мене да роштиља, мој дух је јачи од тог мириса.
Ovaj sam post planirala drugačije ali je sve pošlo drugim tokom. Postim uvek od početka do kraja, bez ulja kad treba i izdrzim bez problema. Ovaj put se sve zlo umešalo, tako da me ometa ne u hrani već u podvizavanju. Porodični odnosi, oni koji najviše bole. To me ometa da budem onakva kakvu Bog želi i to me najviše brine.
Hrana mi je zadnje o čemu razmišljam. Boga molim da me uništi ovakvu kakva jesam i napravi novu osobu od mene, onakvu kakvu me je On zamislio. Svima želim da izdrže ovaj post do kraja, najviše u činjenju dobrih dela i u molitvama.
@Borka iz Kanade takodje prolazim kroz isto ,velika iskusenja s strane prvorodjenog djeteta koje je odrasla osoba,tuga me obuzima al se ne dam postim svaki dan i molim se ,kad je najteze citam psaltire ,borim se a srce se raspada .Bog zna zasto tako mora biti i ja se u njega uzdam 🙏🏼
Hvala Vam na podršci u toku posta, slava Bogu! Bog nam pomaže preko vas i vaših dobrih dela.
Mnogo je ljudi u mojoj okolini koji ne poste, na žalost, dok meni post mnogo pomaže. A to nije svakom dato da razume post i da ga poštuje. I onda mi koji postimo okolini smo “čudni”. Meni je život drugačiji, lepši i bez velikog straha i brige od kada idem na Liturgiju, postim, molim se, a bilo mi je pre toga mnogo teško da se izborim sa problemima u životu. Sada je sve lakše, uz Božiju pomoć 🙏🙏🙏
@Tijana ,tako je i kod mene. Od kako se trudim da budem prava pravoslavna hrišćanka ,sve brige i nevolje lakše podnosim . Pomolim se Bogu i pustim da on to reši.
A okolina se već navikla da postim svaki post ,kad god treba . A ja ne dramim kad postim.
Hristos vaskrse!
I da se nadovežem na prethodni komentar: strpljenje, tepljenje, opraštanje i nadasve ljubav nam moraju biti zvezde vodilje u ovom postu i u svim danima koji dolaze. ❤
Prvi put postim ceo post.
Dobila sam blagoslov od svestenika da mogu i na ulju.. Prvu nedelju sam na vodi, uz molitvu jutro i vece i citam neke i Vaše pre spavanje, lakse sam podnela nego inace kad sam postila… Drugu nedeljno isto sto se tice hrane na vodi, sto se tice iskusenje bilo je malo klimavo, molila sam Gospoda da mi pomogne, sada mi je lakse smirenija sam. A pocela sam da se pretvaram u osobu koju ne poznajem. Hvala Bogu sto je uvek uz mene i sto mi polako nestaje taj strah i uznemirenost. I dalje postim na vodi, uz Boziju pomoc cu nadam se uspeti do kraja.