Почетна

Ко је отац Предраг Поповић?

Духовни текстови

Новости и обавештења

Беседе

Донације

Молитвени вапај

Господе Боже наш, погледај са неба на мене, недостојног слугу Твог.

Знам да си рекао да Те пријатељем зовем, али ја то не могу, то је за оне ревносне у молитви и подвигу, оне који су себе целог Теби предали. То су Твоји пријатељи који делују у овом свету и Твоју вољу врше, а ја сам, Господе, слаб и у својој страсти лежим.

Предуго сам угађао зверима у себи и предуго сам Тебе себи ускраћивао. Предуго сам Те жедан био, усахнула је душа моја од жеђи и глади за извором својим.

Ево и сада као просјак клечим пред вратима Твојим јер сам дошао да Те молим, да Те преклињем, али не знам како. Не усуђујем се да на врата Твоја покуцам. Бојим се да ћу се, ако своја врата отвориш, истопити као снег на врелини сунца. Нека врата буду затворена, ја ћу Ти рећи шта имам и како знам, а Ти после отвори ако хоћеш и услиши ме, а ако не, разумећу вољу Твоју, но знај да се од ових врата ја померити нећу док ме Ти не услишиш.

Погледај ме, Господе, не као пријатеља већ као слугу. Погледај ме, Господе, не ни као слугу, но као роба!
Погледај ме као што си погледао жену која се стискала у гомили људи да се дотакне Твоје хаљине и тако своје муке излечи. Тако се и ја кријем и гурам само Твога скута да се ухватим не би ли и моја мука ишчезла.

Погледај на мене, Господе, као што си погледао на оног јадног губавог и грешног, па си му губу очистио. Тако и моју страст спери, прљавштину и несрећу са леђа мојих склони да више погурен кроз живот не корачам.

Погледај ме, Господе, као слепца силоамског, па пљуни на мене, а не на земљу, јер је земља достојнија и плодоноснија од мене. Тако моје слепило отклони, да моје духовне очи прогледају и виде лице Твоје, Господе, и колики год мрак да ме у животу обузме, да само лик Твој видим.

Погледај на мене, Господару мој, као што си погледао на гадаринске бесомученике у којима је легион ђаволски боравио. Погледај ме истим погледом да се немо зло у мени постиди и да моји демони, познајући Тебе као Сина Бога свевишњега, одступе од мене. Нека тако Твоја светлост у мени светли, па да и ја седим поред ногу Твојих обучен и паметан, а не више наг и штетан.

Погледај ме као и оца чији је син мучен немим демоном, падавицу имао, па и мојој породици и мени дај излечење и избављење од зла и болести које мрак са собом носи. И тог си оца питао да ли верује да можеш излечити његово дете, а он је, без стида и срама од мноштва људи, узвикнуо: „Верујем, Господе, помози мом неверју!”

Тако Ти и ја вапијем сада да спасеш и мене и моје миле и драге и да нам будеш у помоћ, јер смо све пробали и знамо да си нам само Ти остао, да само Ти можеш помоћи и избавити нас од смрти.

Погледај, и заплачи због мене као што си заплакао за четвородневним лешом пријатеља Твога Лазара, па се сажали на смрад мој, васкрсни ме и ослободи завоја мртвачких, да и ја жив будем.

Погледај на мене, Господе, као на слугу капетановог, који Те молио да кажеш реч и оздравиће слуга његов. И ја са надам да ћеш ме речју својом од јада душевног и телесног излечити и из болести у здравље привести.

Погледај на мене, Господе, као на бурад воде на свадби у Кани галилејској, па од мене непитког и бљутавог направи вино које временом све боље буде и све већу вредност има; овако сам сваким даном све више смрдљив и покварен.

Погледај ме, Учитељу, као што си ученике Твоје погледао, као што си гледао Петра, који Те се одрекао, али си га, пошто је исповедио љубав према Теби, себи вратио; као што си Савла због недела ослепео, па му вид вратио и открио му тајну небеса; као што си неверног Тому укорио за неверовање, па му рекао веран да буде.

Као што си у себи сабрао оне апостоле који су Те самог на Голготи оставили, тако и на мене гледај, па ми прошлост опрости и грехе моје покајане. Прими душу моју, па ме као ученика који за Тобом иде не отпуштај, већ ми дај издалека да пратим стопе Твоје, следећи Те и пратећи Те.

Погледај ме, Господе, као блуднога сина, који је са свињама рошчиће јео, а отац му вратио због покајања прстен на руку, и у хаљине га нове обукао; тако и Ти погледај на срамоту моју, на разврат мој, на похлепу моју, на сваки грех мој, опрости ми сагрешења која учиних и прими ме у покајању као блуднога сина.

Погледај ме како хоћеш, али ме не гледај као јалову смокву која род није имала да Ти да, па се речју Твојом осушила.
Не гледај на мене као лењог и бедног слугу, који је свој таланат у земљу закопао, па због тога крајњу таму и шкргут зуба упознао, нити ме гледај као фарисеје и лицемере који до правила држе више но до љубави и човека, нити као оне који своју браћу и народ саблажњавају, јер им је воденички камен о врат обећан.

Али ни у ком случају на мене немој гледати, Господе, као на раскајаног Јуду, јер ја не бих као он себи живот одузео не верујући у величину милости Твоје и велико срце Твоје, но на мене излиј благодатне росе Твоје која ће угасити немире, умирити страсти и истерати зло, исцелити ране, одгонити ружне и блудне помисли, вратити вољу и радост и окрепити душу блискима мојим и мени.

Куцам Ти на врата и молим Те да ми отвориш. Услиши ме, Господе, и подај телу и души мојој олакшање па да Те и ја, не више као роб, а ни као слуга, већ као пријатељ загрлим и целивам као покајани син и разбојник, и да са Тобом уђем у славу Оца Твога и Духа Светога. Амин!

(У Копорину, 23. новембра 2020.)

0 Коментара

Проследи коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *