Ето данас ја опет у парохији, па између осталих, свратих и до породице Шарковић, која се из љубави, на првом месту, бави пернатом живином. Овде сам годинама, и причамо и дивимо се, али никако да видим чиме се баве. Данас прелеп дан, па ето искористих прилику…

Нема награде које њихове коке нису однеле. Отац и два сина са сјајем у очима и поносом причају о начину гајења и о томе што су постигли. Чисто, сређено, педантно – од јаја, породилишта, јаслица, вртића, па све до студената и ветерана. Врсте које никад нисам видео, ни за њих чуо. Гледам, и дивим се, и размишљам: еј, па то је све Бог створио!

Благословио сам ову породицу и честитао наступајућу славу, Светог Николу. Заиста је дивно кад сретнем људе који су изабрали да се у животу брину једни о другима и о ономе што је Бог створио. Овај свет не може пропасти док год таквих породица има у њему. А верујте ми да има. Ето, потрудих се да дам мали допринос томе да вам то докажем и покажем.

Избор је заиста важан у животу, и није мало пред Богом и светом кад изаберемо да будемо добри људи и добри домаћини. Може се и у стану у центру града бити добар домаћин, брижан човек који брине о онима који су његови и о свим њиховим потребама. Још кад у ту нашу доброту српског сељака домаћина, што за мене значи господин човек, укључимо веру у Бога, ето нама светих душа…