Отац Предраг Поповић

Мобилна апликација

Ваши омиљени текстови од сада и на Google Play и App Store-у



Почетна

Ко је отац Предраг Поповић?

Духовни текстови

Новости и обавештења

Беседе

Донације

Из српског сам увек имао двојку!

Мој деда Стева је, гледајући мене кад сам се играо као мали, рекао да ћу писати књиге. Знали су сви да деда Стева не говори пуно и глупо већ мало и пробрано…

Но, гледајући мене, тешко да је ико могао рећи тако нешто. Ни ја сам не бих рекао да је то икад могуће.

Из српског сам увек имао двојку, и то због рукописа😒. Брига је наставницу било што сам ја прошао кроз рат и што сам први разред завршио у Хрватској учећи латиницу само. Рукопис је форма, а речи су суштина.

Моја мајка је причала како је једном звала та иста наставница српског и рекла како сам написао најлепши састав који је она икад читала. Каже да су обе плакале док су га читале. Нахвалила ме само тако. А моја мајка зачуђено запита: “Па добро онда, зашто је добио двојку?”

“Па због рукописа!”, одговорила је.

У средњој школи сам имао две професорке. Једна од њих, Драгана, је видела исто то у мени као и мој деда. Писао сам писмени задатак на четири часа и пошто га нисам завршио дала ми је кући да однесем и да га завршим. То је био састав од дванаест страна, којег је она после објавила у неком часопису.

Та иста Драгана је радила у првој црквеној телевизији – Логос у Трстенику, као главни уредник, а ја сам једно време био новинар, снимајући емисије. Био сам средњошколац. А до скора је та Драгана радила у ТВ Храм као један од уредника.

У четвртој године средње школе била ми је професорка жена чијег се имена и не сећам. Сећам се само да је тема била: “Љубав и мржња”. Мој састав је био на шест страна подробног објашњавања те две теме. И ето, добио сам јединицу! Њено објашњење било је: “Ти си песимиста!”

Вероватно је тражила да јој пишем о заљубљивању и о романси Ромеа и Јулије, а не истину о љубави. Рекао сам јој да сачува тај рад и да га прочита после пар година, а ако и тад не схвати нек сачека још пар година и тако док не схвати…

Верујте ми кад вам кажем да, иако је дан показивао на све ово, нисам слутио ни у најлуђим сновима да ћу књигу уопште написати, а и да ћу унапредити то новинарство до ових граница. Ако ме питате зашто, рећи ћу вам да је то зато што ја не волим да читам књиге. Волим да пишем, али не и да читам.

Бог је заиста невероватан! Свакоме ће дати по ономе што он јесте, па ето и мени. Но… Шта мислите ко ће добити прве примерке моје књиге?

Управо наставнице и професорке српског… Пошто је штампана, а не писана руком, не могу добити двојку због рукописа… Ваљда 🤔

8 Comments

  1. Snežana

    KONAČNO OČE PEDJA DOBIJATE PETICU ZA PISANJE SASTAVA ( KNJIGE ) 😇❤

    Reply
  2. Dušanka

    Svaka čast oče Peđa. Čestitam Vam na izdatoj knjizi, želim da još mnogo knjiga napišete!

    Reply
  3. Zorica Simić

    Pozdravljam odluku da im poklonite svoju knjigu. Nadam se da će prva nastavnica razumeti, ako već nije do sada.

    Reply
  4. Дејана Деспотовић

    Насмејах се слатко!
    Чудни су путеви Господњи,заиста.
    Ето,мој син иде у 7.разред,пише најлепше саставе у разреду,а не воли да чита…
    А мама му професорка српског😄…
    И увек се питам одакле извиру те милозвучне речи,кад смо учени да “не можеш да имаш богат речник” уколико не читаш,читаш…
    И ја му то понављам,као досадан рефрен излизане песме…
    Постоји неки извор са кога пијете воду и претачете је речи које радују,лече,воле…
    Наставите да пишете,велики дар сте добили.

    Reply
  5. Милица Арсенијевић

    Што су ти путеви Божји, вас је милина слушати, имате тај дар, не знају сви да причају. Ја се сва спетљам, а цео радни век певала. Поручила сам књигу… Чекам свој примерак. Честитам Оче Пеђа ❤️❤️❤️❤️❤️

    Reply
  6. Истина И само Истина

    Интересантно ми је да не волите да читате, искрено, књига ми је увек била најбољи друг… Но, оче веома сте свестрани и едуковани у различитим научним сверама, а о духовности мала сам да мерим, али руку на срце, близу светих стараца сте… Јасно, да Вас је Господ изабрао за тај позив којим се бавите, стога и наградио да оно што у срцу носите на папир изнесете и књиге напишете, за поуку свих .

    Reply
    • Сава

      Ова прича ме подсећа на ону о нашем вољеном блаженопочившем Патријарху Павлу, коме је вјероучитељ закључио двојку из веронауке и остао познат само по томе, а имена му се више нико и не сећа…

  7. nevenka durakovic

    Istu muku imamo,rukopis grozan a zelim da napisem knjigu..

    Reply

Submit a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *