Нема друге молитве на уснама мојим сада тако усрдне осим те да молим Господа да анђелом својим скине окове са нашег окованог Косова и Метохије, као што је некад са Петра.

Анђели нас већ са неба куцкају у ребра и буде нас, а ми никако да скинемо са себе те букагије отуђености и богоборства. Сигуран сам да ће окови са нас пасти кад се тргнемо и кренемо сви у те наше цркве прелепо извезене по тој тешко стеченој земљи Србиновој.

И ето сад док пишем ово, гости моји седе за трпезом и чекају да завршим, а ја сам и сад и увек мислима и молитвом са Вама који доле живите.

Издржите браћо и сестре и молите се. Био би радо са вама, али права битка је овде. Одавде буђење треба да крене.

Свети Петре, славо моја, помози нам свима!