Почетна

Ко је отац Предраг Поповић?

Духовни текстови

Новости и обавештења

Беседе

Донације

Беседа у Томину недељу

Христос васкрсе!

Прође пост, страдање наше у састрадавању са Господом Исусом Христом. Мерили смо на кантар своја дела и своја недела – или нисмо. Господ ће бити судија свакоме од нас.

Дочекасмо, Богу хвала, у здрављу и весељу најрадоснији наш празник, Пуноћу и Суштину – а то је Васкрсење Христово. Кроз Њега васкрсли смо и ми данас.

То никада није забележено, нити је икада ико чуо: Да човек чини дела за све људе у свим временима! А поготово зато што он није човек већ Син Бога.

Данашње Јеванђеље по Јовану нам открива да је Христос дошао пред апостоле, дунуо и предао им Дух Свети. По том обрасцу и ми свештеници дувамо у децу на крштењу. Па се каже овде: “Коме опростите грехе опростиће им се, коме задржите задржаће им се”.

Каже наш народ често: “Између Бога и човека нема посредника, нама посредник не треба. Можемо се обратити Богу у свако време и на сваком месту, нама Црква не треба!”

Не можемо се сјединити с Христом без Чаше спасења, без сједињења с Њим. А то може само дати на овоме свету Литургија и причешћивање. Нигде на овоме свету и у нашем животу не можемо наћи такву пуноћу, и такву суштину, и такву сврху!

Но, “један не беше овде”.

Ни међу нама многи не бејаху. И многи данас нису овде. А ми говорасмо: “Људи, ХРИСТОС ВАСКРСЕ!” Али не чу се: “Ваистину васкрсе!”

“Нећу веровати док не видим, док не метнем прсте своје и руке у ране Његове… Тек онда ћу поверовати…”

Али Господ рече: “Благо ономе ко не виде, а поверова”, јер, ако видимо онда нећемо морати да верујемо, онда ћемо знати.

Апостоли су писали ове књиге што ми и данас читамо, после две хиљаде година, зато што су све то видели, посведочили. Па кажу да су све писали што Господ учини у све књиге овога света не би стало и “ово вам рекосмо да имате живот, и то у Њему и кроз Њега, у име Његово да имате живот…” А “име Његово” може бити само на Литургији, то је центар.

Ова недеља је прозвана Томина везујући се за тај догађај, али неправедно му дадоше епитет “неверни”. “Неверни” Тома је тренутак један. Као и када се Петар одрекао Христа…

Господ је рекао на крсту: “Боже, Боже, зашто си ме оставио?” Рекао је то у наше име, у име људи.

И Тома, није “неверан”. То је својим животом показао, посведочио је Христа, ширио је хришћанство у Индији, Ирану, и на крају пострадао за Њега, са пет копаља прободен. Пре него је пострадао имао је једну жељу, да се помоли. Рукоположио је своје пријатеље и пострадао. Отишао пред Господа. Јел то невера?!

Једини који је свој епитет праведно понео на ону страну је издајник Јуда, који се није покајао него се раскајао.

То “неверни” резервисано је за све оне неверне Томе који ћуте на: “Христос васкрсе”! И који говоре да ће веровати у Бога тек када га буду видели: “Што се тај Бог не открије, што тај Бог не покаже где је?”

Слепче, показује ти цео живот где је. Али, “ко има учи да чује, ко има очи да види, нека види и нека чује”, а знамо да се Господ не познаје ни очима ни ушима, до само оним детињим и правим срцем – то јест познањем љубави.

Зато да се ми потрудимо да не будемо у животу ни Петар који се одриче Христа, ни Јуда који издаје Христа, а ни Тома који не верује у Христа, него да будемо они којима је “благо што не видеше, а повероваше”.

Христос васкрсе!

У Великој Плани, 09. маја 2021.

0 Коментара

Проследи коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *