Е па, драги моји,
нека вам је на здравље и на спасење почетак Божићњег поста.

Увек у ово време крену приче о посту и питања како се пости овај пост, па да ли је овај пост строг или благ итд. Не одбацујући тај физички аспект бирања одређене хране, допунимо га квалитетом, а одузимајући квантитет. На исти начин квалитетно се уздижимо на интелектуалном нивоу, читајући неке паметне књиге уместо паметне телефоне.

Штедимо на речима коментарисања и осуђивања, али не и на изјавама љубави и вере. Вероисповедајте сваки дан, и то још више неголи кад није пост. Да се тако пазимо да нам пост не буде дијета, већ да активније радимо на мисионарењу љубави, вере и наде. Поготово љубави. Она све говори.

То да ли ћемо рећи демону прождрљивости “не”, јесте важно, али ако и демону мржње не кажемо “не”, неким гестом љубави према некоме, онда ће по завршетку поста прождрљивост узети своје поново, а ми остати такви какви смо.

Потрудимо се и да одмрзнемо своје срце тако што ћемо другима опростити. Не зато што заслужују опроштај и зато што су се покајали и ако нису, већ зато што ми идемо даље и откачињемо сва сидра која нас оптерећују па се давимо уместо да пливамо и друге вадимо. Давимо се тежином туђих сагрешења. Нека им је просто! Богу дугују, а не нама.

Уведимо коју молитву више! Ето Псалтир или понекад неки акатист. О, да… Зато служе храмови: да се оде на неку вечерњу службу или пак јутарњу у току радних дана. Можда и да се ту исповедимо ако нађемо неког свештеника који је вољан. Ако не, тражићемо даље док не дође тај који треба.

Пост је уздизање целог бића као комплетне личности према Богу. Не можемо ваљда само стомак да узнесемо Богу? Камо глава, срце, душа, ум?

И да, оно најважније:
Литургија је круна сваког подвига а и поста, у којем треба да смо константно. А ако на Литургију одемо сами, а Бог нам је дао ближње, онда смо само делимично на Литургији. Целокупни смо кад дођемо сви породично. Ако вам цела породица није у вери и Литургији – ето вама мисије и у току поста и ван њега.

Слушајте духовну музику, предавања и читајте духовне књиге. Бог ће вам отворити ум и растопити срца. А да, и даће вам преко потребне одговоре, усмерити нас све, преко послова и свега осталог, ка Њему. То је Његов посао. Он је професионалац у свом послу. На нама је само да Му поставимо права питања и да кренемо у сусрет одговору – и ето га.

За здравље се не секирајте. Пост је здрав за организам, и не слаби га већ га ојачава. Само ако једете помало и разноврсно, тело ће се само обновити. Ум наш је тај жалац који трује и душу и тело. Стрес којег се само молитвом и лепим мислима можемо ослободити је једини прави лек.

Ето нама тренинга до Божића. Ако Бог да да се нешто прими од тога па да остане и после Божића – благо нама свима. Један човек је одбацио једну лошу ствар и пригрлио добру. Већ је боље! Пост је уродио плодом.

И за крај, запамтите да не једете једни друге и то ће вам Господ узети за подвиг, јер ако не једете прасетину а људима око вас једете џигерицу, онда би мање штете по вашу душу било да људе поштедите а прасе поједете!

Нека нам је свима Господ у помоћи и да нам благослови маратон ка Његовом дугоочекиваном рођењу нашег спасења.