Хтео сам са вама да поделим једну мисао од јуче…

Јуче смо читали Јеванђеље о томе кад је Христос дошао на обалу Галилејског мора и проповедао. Толико га је људи стисло да је ушао у чамац и рекао Петру да се одмакну од обале и проповедао је док се чамац љуљао на таласима.

Веома чудно место за проповед и начин проповедања. Сигурно су и то гледали неки фарисеји а можда и коментарисали како је синагога једино место за проповед. Но Исус је ишао где је био народ и проповедао. Пошто је задобио пажњу, а и срца људи, рекао је Петру да баци мреже. Петар рече: “Учитељу, целу ноћ смо се трудили и ништа не уловисмо, али на Твоју реч бацићу мрежу!” То је тај људски труд који оставља горак укус у устима. Слабо или потпуно неучинковит. Но довољно је послушање Богу да се све окрене у корист свих. Бацили су мреже и напунили их да су лађе готово почеле тонути. Онда рече Петар Господу: “Иди од мене Господе, јер сам грешан човек!” Видевши Божију силу, уплаши се и исповеди се. Но Господ му рече да пође за Њим и да ће га научити да буде ловац људи.

Морам вам рећи да се ја често подсетим колико личе на мене ове Петрове речи али и та мисија сама по себи, где ми је Господ рекао да забацим мреже и оне се напунише људи и срца. Иако то није до мене већ до Божијег чуда које чини и данас, ја и даље вичем Господу као и Петар и исповедам своје слабости.

Не могу ово рећи а да не буде гордо и да не испадне да се хвалим, али није тако. Заиста се не хвалим, јер немам чиме, већ сведочим да то Јеванђеље живи заиста и данас и да сам и ја сведок тога. Да ово није само нека прича већ истинска делатност мисионарења која данас преко “мрежа” пуни срца љубављу према Господу.

И онда погледам оне редове од пре неки дан на Сајму где су људи и сатима чекали да од свештеника узму благослов, да га загрле, и да читају духовну литературу, па и до овог налога на Инстаграму који је потпуно органски и где је објаве за 30 дана видело 7,1 милион различитих људи. Онда се сетим да сам ја тај посредник па се уплашим и прође ме језа од толике одговорности, па завапим као Петар. А са друге стране, видим ово као чудо Божије, да сам и ја бедан један зупчаник, једна суза на бројаници Цркве Христове која је допринела овоме. Па онда се сетим колико наша Црква има квалитетних мисионара и апостола и питам се, кад сам ја најмањи од њих овако допринео колико ће тек бити њихов допринос. Но, мала или већа суза/чворић на бројаници, небитно је, већ то да смо сви ту у истој мисији и на бројаници Цркве Његове. Да смо ми сви део истог тима и да нема мог или туђег успеха а да није заједнички, или пак пада а да га сви не осетимо. То нас све води истом размишљању: да смо градитељи Цркве и да је то велика одговорност поготово кад знамо колико смо ми мали и грешни, како и сам Петар потврђује, коме ми нисмо достојни одрешити ремена на обући.

И кад човек види та чуда која се дешавају и Јеванђеље које и данас дише, како да то не постане разлог, циљ и начин живота!?

Обратити и приволети људе Христу па макар јахали чамце и бацали мреже дању (иначе се мрежама лови само по мраку), али и много више од тога – но само на реч Христову. И не може да нема резултата. Не може да нема учинка. Па управо ти резултати и говоре да је то од Бога а не од човека, јер човеку је то немогуће. Ти органски духовно сабирни центри, свеучилишта, заправо и јесу припрата лађе Христове и оглашавање оних који ће се кад-тад сјединити са Христом и одрећи сатане. Оних који стоје на обали и слушају проповед и гледају чудо Васкрсења речи Божије у мноштву душа. Оних у којима се рађа жеља за вечном заједницом са Христом у Литургији, остављајући сваке животне бриге, проливајући сузе покајања и исповедања сопствених спознаја дубина грешности и немоћи. Управо ту, у томе, лежи моћ овог Јеванђеља. Да, то је чудо Божије које се данас остварује проповедајући са кровова и чамаца деци Божијој. Чудо које се не може игнорисати, оповргнути или пак приписати неком човеку. Да, јесте мој налог и труд мој и људи око мене допринео томе, али то је ништавно наспрам силе Божије која делује преко свих нас и једних на друге. То је Бог! То је Господ Наш Исус Христос, који је објавио и данас пуне мреже које забацисмо на реч Његову. То је сила која чини да душе трепере а очи сузе. Да човек попут Петра пред силом Божијом каже: “Иди од мене Господе јер сам грешан човек!”

Од тад до данас много је човеколоваца било који су својим мрежама ловили људске душе Христу за вечност. И онда прође њихово време па дођу други људи и други ловци. Част ми је што сам и ја мали део тог тима, као што је и сваки свештеник Цркве Христове позван да пеца.

Слава Богу за све и помените и мене и моју породицу у вашим молитвама…