Некада су људи сви само један језик причали. Једним се лако споразумевали. Све док се нису договорили да саграде Вавилонску кулу која ће бити већа од Бога. Ту увреду и незахвалност, као велику сатанску гордост, Бог је казнио тако што је срушио кулу, а људима помешао језике.

Та казна трајала је хиљадама година, све до силаска Светог Духа на апостоле. Тада су апостоли проговорили тако да су их сви разумели. Ето зашто ватрени језичци се спуштају на њих: јер Духом Светим сви причамо истим језиком.

Када сам био у Индијанаполису у Америци, одржао сам предавање на ту тему. То је моје прво предавање у тој мисији и први текст у новој књизи “Почуј ме сад”.

Дакле, сви ми у Литургији добијамо дарове Духа Светога и што смо дуже у њој, све више разумевамо једни друге и свет око нас. Споразумевање свих људи на свету који су у Духу Светом нас заиста показује као браћом и сестрама.

Пре неки дан сам био у Будимпешти, и док сам чекао у реду, једном од људи је зазвонио телефон са мелодијом “Господе помилуј”, на грчком. Од свих људи, ја сам се окренуо и питао га да ли је православац, а он се насмејао и потврдио. Причали смо као да се знамо годинама. Један човек је гледао у нас, био је зачуђен и после ми је пришао и питао да ли се ми познајемо, а ја сам му рекао: “Никад се пре нисмо видели, али се добро познајемо!”

Видите, да вам објасним још нешто:
У Царству Божијем ће бити сви људи који се разумеју у Духу Светом. Заиста једна велика породица са својим Оцем у вечности.

Данашњи празник је и утемељење Цркве као овакве какву је познајемо. Јер је Христос васкрсао и вазнео се. Остали смо опет сами. Али Господ шаље Духа Светога који је са нама до краја света. Кроз крштење, венчање, рукоположење, исповест, јелеосвећење, миропомазање и причешћивање ми примамо Духа Светога и тако Црква као заједница око Христа на Литургији (тј. сад видљиво епископа), живи и расте као Тело Христово којем је глава сам Христос.

Зато оне изјаве људи, да верују у Христа а не у Цркву, значе да се одричу Духа Светога, тј. једног од Тројице. Тако хуле и пљују на Духа Светога јер је управо Он та заједница Духа Светога. Јер је Црква вечна! Она је утемељена са небеса и “програмирана” за вечност. Удар на Цркву, пљување и вређање – јесте заправо удар на саму Свету Тројицу.

Данас људи, нажалост и из незнања, кажу да им се не свиђа неки поп или владика или пак Патријарх и да зато не иду у цркву. Па тај поп је само тренутак у времену, а Црква је вечна! Зар да се одрекнем вечности зарад тренутка?!

Осим тога, Бог ће се разрачунати са сваким од нас који год да смо, али ви сви гледајте на своје спасење пре свега, јер ђаво ради на томе да људе одвоји од Цркве. Веома вредно ради на томе. У ствари, ништа друго и не ради осим тога.

Ништа нас не сме саблазнити од Цркве. Ни црквењак, ни хоровођа, ни чтец, ни поп, ни ђакон, ни монах, ни владика, ни Патријарх, нити било ко, нити било шта. Црква је “вавилонска кула” Новога завета која је грађена лично Светом Тројицом и где смо цигле управо ми. Тешко оном ко одатле чупа цигле! Боље би му било да се није родио!!!

Зато, ето, да се захвалимо Богу што нам је омогућио да преко Светих тајни се попнемо до Њега самог на небесима.

Нека вам је свима благословен празник Свете Тројице – у народу познатијег као Духови, тј. Спуштање Светог Духа на апостоле.