Еј, шта је човек?
Емоција и ерупција живота који, пролазећи, за собом оставља пепео којег и време ишчезне. Потпуно испари и свако сећање на њега. И постане ништавило из којег је настао. Опет ништа. Опет и опет створен и растворен у природи својој.
А онда Бог Васкрсењем поново ствара исту емоцију и ерупцију, али више не за пролазност. Бог га рађа опет и опет, али овај пут заувек.
Опет каже: Устани… Востани… Постани… Остани!
Радујмо се том Васкрсењу! То је радост већа од сваке туге овоземаљске. Већа и од пепела који више не постоји. И ишчезлости сећања. Ко се још у забораву и ишчезлости сећа покварених околности живота?
Онај кратковиди слепац који не види даље од стомака свог, па му једине препреке у животу представљају они због којих не може да утоли глад за пепелом.
Беда људска. Толико јарко жели да не постоји заувек.
Будите гладни вечности и носталгични за вечношћу и радошћу која не умире…
Како је лепо хранити дух вашим текстовима. Да, човек пада и диже се. Без вере и Бога све је много теже. Благодарим Оче Пеђа🌞
Хвала оче 🤍
Христос Васкрсе
Ваистину Васкрсе
Слава и милост Господу Богу нашем 🤍
Амин ☦️
@Милица Арсенијевић
Амин оче,спомни у сваку молитву нас грешне,и да има још много више као вас,Бог вас пратио на земљи,Амин