Kажу у једној књизи да је духовни отац онај који гледа док се деца играју у трави и упозорава их на змију и провалије… Ова куца ме подсетила на то. А ако мало боље размислимо, сви смо на неки начин позвани да се, држећи се за руке, упозоравамо и чупамо из рупа.

Ето, кученце у рупи је осуђено на смрт. Ал мрави направе мост сами собом и пређу на другу страну, направе и сплав од својих тела. О пчелама тек немам шта да кажем.

Велика је срећа имати неког! Велика је срећа бити неком нешто! Био то пријатељ, супруг, кум, дете, родитељ, комшија, духовник, духовно чедо, непријатељ, дужник, или било ко.

Највећа је несрећа бити сам. Kад то заборавите, па се наљутите на неког од ваших, сетите се ове слике…

Христос Васкрсе!