Доста непотребне полемике око фарбања јаја. Као и око много чега другог…

Ко заиста осети суштину празника, и Божића и Васкрса, а и крсне славе, тај се неће бунити. Деца да нам буду узор. Они то прихватају срцем својим и радују се, док “мудри” само испитују да ли има тога у Библији.

Много тога има везе са идентитетом једног народа, његовим обичајима и начину постојања. Црква кроз своје свете је прочешљавала вековима те обичаје и на оне лоше скретала пажњу да се не раде, а на оне добре да се поштују. Неке паганске је и христијанизовала, тј. дала им нови смисао.

Код нас је то ишло мало теже јер смо се ми кроз целу историју бавили егзистенцијом и како преживети уопште као народ, а не теологијом. Доста смо неписмени били и сада смо, како граматички , језично тако и културно и духовно.  Требаће доста времена да све дође на своје ако икад и дође. До тад имамо шта имамо и располажемо овим временом, овим околностима и овим људима. Како ми вама тако и ви нама. Остало ће опште Васкрсење испеглати.

Но, нема ништа лошег у фарбању јаја , али само ако схватамо суштину тога. Ако знамо ко је Христос, зашто је постао човек, зашто је страдао и зашто је Васкрсао – онда нам то фарбање неће бити никакав грех већ један од символа тог сазнања, али и начина живота. Као што је и голуб симбол Духа Светога, дуга и маслинова гранчица симбол мира, срце симбол љубави, крст симбол страдања, славски колач и бадњак симбол Господа који се нас ради сече и ломи и дели итд.

Али ако поштујемо обичаје без икаквог смисла и сазнања о томе шта представљају, онда нам је и то на осуду, јер то није израз вере већ обичан фолклор на нивоу сујеверја.

Управо зато многи људи и постављају питања из страха. Рецимо: „Шта ако се прво јаје поломи? Шта то значи?”, или: „Да ли се ваља да се фарбају јаја ако је неко умро из куће и које боје?“

Разна питања која потичу од неразумевања значаја фарбања истих јаја. На томе треба радити. На схватању празника. Многи ће постити сутра на Велики петак, а да не знају што гладују тај дан.

Један човек, када сам му причао о томе и споменуо Хроста, каже: „А који ти је сад тај?” А исти годинама реже колач, прима свештеника, не  једе ништа на Велики петак…

Исти умови неће схватити то, па ће на зиду да ставе прво икону своје славе, а испод ње Исуса или Богородицу. Или ће свештеника примити да им освети водичу за славу али не и за Васкрс, јер му то ништа и не значи.

Дакле, велика је неписменост наша и то духовна. Зато вас и учимо, да знате што нешто радите. Но истовремено ћемо сви бити у мањини и увек окружени више овим верским фолклорашима који воле правила, а не објашњења. И зато нам је потребно доста љубави и стрпљења, а никако напада и увреда једни других.

Што се тиче јајета које се у народу зове „чуваркућа“, које је у ствари природна икона Белог анђела, који указује на празан гроб и Христово Васкрсење, дакле, старо јаје се закопа у двориште, врло често под неко дрво или у саксију ако неко живи у стану. Тако природа иде природи, а ми новим започињено нови годишњи круг који се цео своди на ишчекивање Васкрсење Христовог али и нас и целокупне природе.