Ако се ви не стидите ваших лакованих ципела зашто бих се ја стидео својих крвавих ногу? Нека моја крв буде сведочанство да се крвљу крв купује.

Господ је наше спасење својом крвљу платио. Скупо смо плаћени!

Његове ноге на крсту су приковане и крваве, а наше су у лакованим ципелама очуване. Руке Његове рупама избушене, а на нашим беле рукавице. На глави Његовој венац од трња, а на нашој круне од похлепе златом опточене.

Његова је мантија поцепана и крвава од удараца оних за чије спасење је Он дао себе, а наша је од свиле и порфире само за нас сашивена. Под Његову мантију стаде цео свет и време, а нама је и сопствена кожа тесна. Његова су леђа од наших крстова поцепана, а наша од сопственог нетакнута. Његово је лице изборано, а наше од козметике очувано.

Зар се тако спасење задобија? Јел нам то Господ у завет дао?

Чувамо се да лепи за црве будемо!

А душа? Каква је? Од чега је?

Само она коју тело више не може да носи јер се од силине распада достојна је у Рај да уђе. Одећа ће нам у Рају бити саткана од мука и подвига. Ми бедни ћемо и у Рају голи бити.

Важно је да нам тело буде здраво. Здраво, а шупље! Кад удариш јечи. Такво тело истих душа хиљаду може носити.

А нечије се распада од силине Духа Светога у њему. “Стење тијело под силом душевном” (Његош), али само ако Бога у себи има. Од таквога човека и ђаволи беже. Боје се и дрхте. Клањају се и у рупе завлаче. Јер и ти црни познају Саздатеља свог.

Лаковано тело, лаковерна и душа. Кад се жртвом за Христа будемо окитили само ћемо тада Његове жртве бити достојни.

Тако се купује завет небески!