Последњи мушки потомак из лозе Михаиловића, чувара Српског војничког гробља Зејтинлик у Солуну, 95-годишњи деда Ђорђе, преминуо је данас. Ко год га је упознао, имао је прилику да упозна живу историју српског страдања и ратовања за ослобођење и уједињење.

Први чувар гробља био је Ђорђев деда, солунски добровољац Сава Михаиловић, Србин из Грбља код Боке Которске. Он је сакупио своје мртве другове и саборце и чувао их до своје смрти 1928, када им се и сам придружио на Зејтинлику. Исте године родио се Ђорђе, а место чувара је од тада преузео Ђура Михаиловић, Ђорђев отац, и чувао га све до смрти 1961. године. Њему припадају заслуге за очување гробља у току нацистичке окупације за време Другог светског рата.

„Они су ме заветовали да чврсто држим заставу, јер док држиш заставу, држи и она тебе.Част је служити оваквом месту где су њихове кости“, говорио је  о свом деди и оцу деда Ђорђе.

Испунио је свој завет више од шест деценија чувајући сећање на изгинуле ратнике, на албанску голготу, на ужасе Првог светског рата. Дочекивао је и испраћао потомке српских ратника страдалих на Солунском фронту и у Великом рату. Показивао им где су похрањене кости њихових предака и чувао хумке свих осам хиљада српских страдалника. Приповедао је онима који су му долазили увек са истим жаром у очима, казивао им стихове Војислава Илића Млађег: „Незнани туђинче, кад случајно минеш поред овог светог заједничког гроба, знај, овде су нашли вечно уточиште највећи јунаци данашњега доба…” и испраћао их речима: “Поздравите ми Србију”.

Придружиће се деда Ђорђе својим прецима у алеји која је резервисана за њега у овом светилишту у коме је провео цео свој живот на земљи, а на нама је, упознали га ми за његовог живота или не, да га сачувамо од заборава…

Ј.П.