Овако изгледа кад комшија хоће да ти напакости па ти баци стару мотику да поломиш машину кад будеш косио… Размишљах мало о томе данас, па ми на прву лопту паде помисао да је то типично за нас Србе. Некако најсрпскији. Међутим, није баш тако.
Завист и злурадост су једне од најјачих сестара, и то сестре близнакиње које је немогуће одвојити. Где год је завист ту је и злурадост. Оне не знају за нацију. Оне долазе у плитка срца и гладне очи сваког, без обзира на боју коже, заставе или одеће. Без обзира на образовање, године, чинове…
Завист цвета као пузавица у тамној страни срца и заузима све преткоморе док на крају не преузме целог човека. Верујте ми кад вам кажем да је лакше препознати завидног човека него запоседнутог. Али ако мало боље погледате у очи тих људи, нећете видети разлику.
Трудите се и ви да на време нађете корен зависти и ишчупате то. Ако вам је драго кад неко успе или добије нешто боље од вас онда нисте њен роб. Ако у исто време људима који нису вама по вољи, који вас не воле, муче или искушавају желите лоше или се обрадујете кад чујете да им се нешто лоше десило, онда вас је злурадост запосела.
Видите, ако човек нема љубави према свима, без обзира на њихове заслуге, онда је срце празније. А ако је оно празније, онда ће се нешто друго уселити.
Дакле, да поједноставим: ако неког не волите, онда се радујете ако му иде лоше и љутите се ако му иде добро. То је повезано. А то је по дефиницији завист и злурадост.
Kад вас то ухвати и то препознате код себе у вези неког, одмах почните да се молите за ту особу. Ако вам тешко иде или пак не можете да се молите, онда сте ушли у други стадијум, а то је мржња. Тад више немате могућност никакве комуникације са Богом, нити се ваше молитве чују и остварују. То се испречава између вас. Нисте више агент Божији, јер апостол Божији није завидан, злурадостан, нити мрзи, без обзира да ли то неко заслужује или не. Ако су апостоли такви, онда какви су агенти ђавола? Да ли они можда опраштају и воле?
Ако је пак тако неприметно ушла мржња у ваше срце преко рана које су вам други задавали, онда их испирите редовно молитвом, Литургијском радошћу и љубављу. Тако се ране неће загнојити, засмрдети и цурити. Нека други носе свој смрад са собом, а ми да будемо подаље од тога.
Мотику ћу исправити, држаљу купити нову, везати машну и однети комшији на поклон. Рећи ћу му да му је сигурно испала преко моје ограде у траву…
Баш ружно, колико злобе међу људима данас. Шта се десило човеку и његовој свести. Много је то сад изражено.
Slava Bogu i hvala na poučnim rečima .
Svako dobro od Gospoda, oče Peđa!
Mnogo mi je žao dragi oče Peđa što ti se ovo desilo. Nezlobiv čovek ovako nešto ne može ni da očekuje. Kad su tebi ovo komšije mogle učiniti, pitam se, šta se događa sa ljudima koji ovako nešto ne mogu da postave na javnim medijima? Kako su samo imali hrabrosti i gde im je griža savest? Da li će se ikada zapitati: “sta to jadan učinih”, da li će priznati svoju krivicu i moliti za oproštaj? Ima li i malo ljudskosti u njima? Mnogo mi je žao što je naš narod brz da učini zlo. Boga molim da se opameti, prizna svoje greške i pokaje se. Za tebe se, oče Peđa, ne brinem, a ni za tvoju porodicu. Bog vas čuva i anđeli i niko vam ne moze ništa nauditi. Ove pakosti sitnih duša će te samo uzdići, ne samo kod Gospoda koji vidi sve, već i kod nas koji pratimo tvoj misionarski rad i sav trud da nas obožiš i naučiš onome što su neke generacije propustile. Svako dobro tebi i tvojoj porodici od srca želim. Tetka Borka iz Kanade ❤🤗❤
Slava Bogu!
Oče hvala Vam na vašim besedama i pričama.
Часни оче, свети Николај Жички је рекао да су Срби увек завидели оном ко има превише,а презирали оног који нема ништа… Нека нас драги Бог сачува од сваке крајности..
Kada bi ljudi u svojom srcima gajili ljubav a ne zlobu I zavist ovaj svet bi bio Jos boli I lepsi,Ali nazalost ima I takvih sa ledenim srcem. Slava Bogu molim se za takve ljude da I’m se u srca nastani ljubav I dobrota. Srdacan pozdrav za oca Pedju I njegovu predivnu porodicu
И светом Владики Николају Жичком су завидели на дару беседништва… Не брините се оче Предраже.
Хвала комшији…, само је дао инспирацију оче Пеђа вама да своју паству обогатите љубављу својом… “Свака невоља је Божија поука, прилика да се нечему научимо”, ако се не варам, реченица је из приче, Св. владике Николаја! А, зависти је било од постанка света… Но, љубављу се све побеђује… ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
Itís difficult to find experienced people for this topic, but you seem like you know what youíre talking about! Thanks