У Београду од 12-18. септембра би требало да се одржи интернационални скуп припадника ЛГБТ популације из Европе и света. По први пут ван европског економског простора. Тема и догађај који се намеће (а тек ће) као нешто око чега сви морају заузети став. Помирљив (толерантан), радикалан…

Многи „инсистирају“ на званичном ставу по овом питању од оних који „треба“ да се изјасне и то саопште народу. Прстом се најпре и најчешће упире у Цркву, која би тај народ требало да „поведе“. У Цркву која покушава да нас сабере пре свега у Литургији, где би требало прво да се изборимо са оним што је лоше у нама, па онда и оним око нас. А ми лењи…

– Покренути човека данас је велики проблем. Јако тешко. Навикну људи да је зло око њих и да ништа они ту не могу. Навикну да им се чини да је добро и ништа не осећају. Ту је замка ђавола. Вирус равнодушја је веома опасан и све је захватио. Љубав је умрла. Остало је мржња да умре. Kад људи престану и да мрзе, престају да осећају – каже отац Предраг Поповић, један од најистакнутијих мисионара СПЦ данас.

Безосећајни, безбојни, апатични. Све нам једно…

– Нема више, по оној народној, ни „гледања у туђе двориште“. Сад је свима зелена трава подједнако, јер је вештачка.  Зато чак и уместо гледања у туђе двориште људи више не гледају у праве вредности. Зато је аутистична, импотентна, равнодушна атмосфера. Док су људи гледали у туђа дворишта било је зависти али и мотивације. Од како их је брига и за своје и за комшијско, од тад је ђаво узде преузео. Нема мотивације. Људи стоје у месту. Труну и чекају коначно труњење. Нема наде, ни вере, а ни љубави. Зато вам ја и овим мојим причама путем интернета изнова и изнова говорим да се покренете, да не стајете, не одустајете. Па и сав овај мој рад људи не могу да игноришу. Могу да ме воле или да ме мрзе али не и да ме игноришу. Дакле, будим емоције у другима, што је добро. И тако се борим против равнодушја.

„Сине мој, сврх свега што се чува – чувај срце своје!“, каже се  у Причама Соломоновим. Чувај срце, здравим и трезвеним разумом пре свега и од свега што га може испрљати и заразити… Како трезвеног срца поступити по питању онога што се сматра најважнијим догађајем године за ЛГБТ „заједницу“, а намеће се и другима као такав?

– Надам да до тога неће доћи. Да ће се ипак наћи неко у држави који ће рећи: „Не!“ Било да то буде кроз неку врсту епидемиолошких мера или било који вид мудрих изговора да се испоштује мишљење Цркве а и целе нације, или јасно речено „не“. Уколико ипак све то изостане и та „манифестација“ се одржи, не треба  народ да се боји. Нећемо ћутке гледати и неће проћи без наше реакције.

Ишао је отац Пеђa пешке у Црну Гору не би ли помогао браћи и сестрама када им је било потребно, одлазио на Kосово и Метохију и скретао пажњу на наше живе хероје и светитеље и светиње, помагао многима кроз разне хуманитарне акције, а да ћути и не одреагује кад на сопственом прагу содома парадира?!

– Па зар заиста мислите да бих ја ћутао а имам троје  деце?  Kоја год да је промоција греха и ја и ми као Црква ћемо увек бити против нарушавања моралних начала. На то нас подсећа Јеванђеље свакодневно, Литургија, речи Светих апостола и многих светитеља касније, обавезују часна историја наших предака и наша будућа поколења. На то нас подсећа и Свети Јован Kрститељ који је управо главом платио јер је показао на развратност цара Ирода. Ако ћемо и ми славити, и то неколико празника Светог Јована Kрститеља, а ћутати – онда боље да га не славимо. Славимо тако што живимо као онај у чије име славимо, а не тако што у име њега једемо и запалимо свећу. Неће нас за наша ћутања опрати све свеће овога света.

И овом приликом наглашавајући да је Црква увек била водиља нашег народа и светионик у најмрачнијим временима кроз које је пролазио, да тако јесте, а и биће  – на питања многих зашто се још нико не оглашава поводом прајд скупа, отац  каже:

– Па ето, још није сигурно да ће до тога уопште доћи, а Црква по том питању је свој став већ рекла и кроз саопштење Светог Архијерејског Синода СПЦ прошле године. Kолико пута треба да се понови исти текст?

Одржавање Еуро прајда, који је најављен за септембар, отац Предраг не види као главни проблем данас.

– Много је проблема од којих је овај међу најмањима. Онда замислите колики су наши проблеми тек. Треба се истим жаром борити против сваког греха. Нешто не бих рекао да се тако боримо против лажи, корупције, прељуба, безосећајности, сујеверја, нецрквености, мржње, одбачености итд. Предуга је листа. Ако мислимо да је ово мање опасно од овог првог за нашу децу, варамо се. Ако мислимо да овим чинимо мању увреду нашим прецима и светитељима од овог првог, опет се варамо. Или смо добри или нисмо. Или смо лицемерно добри или калкулисано склоњени или заиста добри… Могу овако до сутра – каже отац, и наставља:

– Углавном, као заједница која се залаже за вечне вредности од којих је морал једна од карата за укрцавање на тај брод који води у вечну пучину заједничарења са Богом, ми ћемо увек рећи свој глас и у складу са потезима нечастивог повлачити своје контрапотезе.

Забрињава ли то што  се за мишљење Цркве највише “брину” они који у цркву не иду?

– То доказује да и они који у цркву не иду на Цркву гледају као једну заједницу (никад исправно рећи установу) која се залаже и за морална начала, будући  да је Господ са апостолима о томе веома често говорио и назначавао као битне ствари за наследство Царства небеског. Не можемо бити Хришћани ако не следимо Христово учење и апостолска правила. Многи сматрају да могу да бирају која ће начала или заглавља у Светом писму поштовати а која не. Порок је порок. Нема мањи или већи. Сваки те чини робом тј. неслободним тј. неиконичним Богу. Наша иконичност се огледа између осталог у слободи.

Слобода! Управо ту, како истиче отац, и лежи један од проблема.

– Имамо ли ми право да радимо шта желимо са својим телом, питаће многи, а апостол Павле одговора: “Све вам је дозвољено али није све на корист.” Чему онда тако агресивно пропагирање? Ако си одлучио да си то што си и нашао си мир у томе, шта те брига шта су и како су други? Осим ако се у томе не крије неки изговор, правдање или зла намера због које се мора рећи реч. Баш ме брига шта милиони мисле о мени ја ћу то да пропагирам. Па ја ако сам добар и верујем у Бога, а тај град или место ме не жели нити моју љубав ни веру, ја ћу отићи одатле. Није ли Бог извео Лота из Содоме и Гоморе? Потрудимо се да не кривимо слику слободе и икону Бога у нама лажним промоцијама било чега нечасног и прљавог, а ово је једна од тих.

Ј. Павловић