Буру коментара са свих страна изазвала је прошлонедељна објава оца Предрага Поповића на друштвеним платформама у којој је указано да се мора спречити долазак у Србију и одржавање концерта пољске музичке групе “Баћушка”, уз упозорење да ова група отворено пропагира сатанизам, у уметничком делу албума користи иконе са замазаним ликовима и обрнутим крстовима, на концертима црквене симболе, облике олтара, иконе, песме су им наизглед хришћанске молитвене, али са искривљеним речима на црквенословенском.

Услед притиска јавности, концерт, који је био заказан за 23. новембар у Београду, отказан је. То су објавили организатори, а поводом свих ових дешавања вођа групе Криштоф Драбиковски контактирао је оца Предрага путем Инстаграма, наводећи да је музика овог блек метал бенда “инспирисна православном музиком и религијом”, и да не зна у чему је проблем…

А да ли је заправо тако?

“Мало сам погледао наступе и јасно се види да публика бенд дочекује са истакнутим прстима, “роговима”, који симболишу сатану. Коришћење православних мотива на њиховим наступима је веома опасно и осетљиво и за тако нешто се мора имати благослов за који, искрено, не знам ко би га дао. Све и да њихови текстови нису сатанистички, наступ се може најблаже гледано протумачити као изругивање православљу! А шта је сатанизам ако не изругивање православљу?!” – написао је отац Предраг, додајући да се наступ групе никако не може окарактерисати као “нормалан”, поготово ношење високе схиме, коју добијају монаси највећег подвига, и да у Србији изругивање вери нећемо дозволити.

“Што се тиче њиховог доласка у Србију – добро дошли су, и то код мене. Желео бих да поразговарамо отворено о свему, и о њиховом наступу, ако су им намере искрене”, навео је у свом маниру свештеник и мисионар СПЦ, истичући овом приликом своје изненађење због оних у Србији који  “баћушке” доживљавају као сатанистичку групу, славе сатану и пљују по вери у Бога.

“Прво, они који певају, ако “промовишу” православље – зашто их њихова публика доживљава као сатанисте, а онда и они који их слушају?”, запитао се отац, и наставио:

“Не кажем ништа о музици, већ о вери ваших дедова! Како можете њој да се изругујете?! Зар има ико изнад Бога? А на крају, зашто пљујете по вери ако та музика промовише православље?”

Поставио је отац Предраг и низ других питања: шта нам деца слушају и да ли знају шта раде, да ли радимо на томе да им дамо довољно садржаја и квалитетне музике, и, на крају, шта би било да се неко овако изругује са исламом…

Информацију да је наступ групе у Београду отказан, отац Предраг испратио је са одобравањем, речима:

“Драго ми је да смо се договорили у вези неких ствари. Ми смо домаћински народ – мали, али и веома поносан. У последње време нас многи вуку за нос и уши, ругајући нам се и понижавајући нас. И то није лако трпети. Показали смо снагу нашег заједништва, а при томе нисмо постали нељуди, што је веома важно. Наши преци су имали и теже дане, године и векове, али су се и у највећим мукама понели достојанствено. То значи бити Србин!”

Наводећи да се ова ситуација не може поредити са мукама наших предака, али да бар донекле можемо сличити, не сви, отац је указао и на проблем друге врсте:

“Ако сам вам скренуо пажњу на један проблем, а неки подржавајући то одмах спомену насиље, ми смо створили и други проблем, још већи него први. Није све за мотке, бар не док год може разумом и причом.  Христофор, вођа групе, отказао је наступ због бојазни да може доћи до проблема, након што је видео да се ми противимо њиховом доласку.”

Навео је отац и да они који долазе у нашу земљу морају бити свесни наше ране и да није време за овакве наступе, па и да је све у реду:

“После толико насиља у школама и ван њих, свега кроз шта пролази наш народ на Косову и Метохији, ово нам је најмање потребно. Поготово јер се ми као Црква, на челу са Патријархом и Сабором, боримо да народ обожимо и привучемо Богу пажњу на то да смо се променили. Погледајте само Патријарха где све иде и служи. За пар година нема где није био покушавајући да обиђе што више Светиња и народа, и да му да ветар у леђа. Погледајте друге владике, свештенике, па и мене најмањег међу њима. Мислите да је то лако? Да вас цео свет притиска, уцењује и гази. Да вам сви стално нешто мере и од вас очекују, а углавном не радећи ништа параноишући на све стране ваш труд умањују да би њихов нерад оправдали!  Ми радимо што је до нас, чврсто верујући да ћемо се Богу правдати за све учињено, али и неучињено. Нисмо непогрешиви, јер смо људи. Но, никад немојте да сумњате у љубав Србина према Србији!”

Зар требамо да умремо да би нам рекли да смо били “добри”, запитао се на крају објаве отац Предраг, и завршио следећим речима:

“Поносим се вама и захваљујем на подршци и љубави. Растемо заједно, и то јесте чар!”

(16. новембар 2023)

Ј.П.